Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Četvrta glava - Poligon

H:Misliš da je pravo vreme da ga vodimo na teren?

Hugo i mama su se gledali uzbuđeno i onda se okrenuli ka meni.

I:Vodimo te na mesto gde početnici treniraju.

Osmehnem se te klimnem glavom i krenem za njima.

I:Nadam se da ćeš se truditi. Pokušaj da ne upadaš u nevolje jer te neću moći izvlačiti iz njih... I ono najvažnije...nikome ne spominji da smo ti Miloš i ja roditelji.

Pogleda me prilično ozbiljno pa opet klimnem glavom bez ijedne reči. Sigurno ima razlog za ovo. Možda to što ljudi tamo nju baš ne gotive ili...šta već... Ali prilično sam ubeđen da svi tamo znaju ko sam.

H:Jesi li ikad vozio?

Ja:Jednom, motor koji mi je dao Bojan.

I:I slupao si i motor i polomio nogu tad...

Nezadovoljno promrlja moja zabrinuta majka. Biće bolje... Uostalom ko će voziti ako ne ja?

H:Upadaj na suvozačevo mesto.

I:Svratiću kasnije s našima.

Zavrti ključevima kada se nađemo ispred narandžastog kamiona sa crnim prugama te mahnem majci kao i ona meni. Znam da bi rado krenula sa nama ali ima previše posla oko organizacije, a i kad bi pošla bio bih previše uzbuđen oko treninga. Hteo da je zadivim i onda bih sve zabrljao. Zbog posla mi je posvećivala manje pažnje, zato sam se u svakom trenutku, koji provede sa mnom, trudio da je zadivim.

H:Razmišljaš o majci? Veruj mi da se ona najviše protivila tvom ulasku u organizaciju. Nismo mislili da će ovo da predlože tako odjednom...

Zagrizem usnu sećajući se njenih i Hugoovih upozorenja pa mi na pamet padnu Sebastijan i Dajana.

Ja:Zašto si me sinoć zastrašio? Sebastijan i Dajana su u našoj organizaciji.

Obavestim ga pomalo nervozan.

H:Oni su već dugo u organizaciji...bilo bi loše da rušimo timove. Ali tebi biramo jedan danas.

Uzdahnem te se usredsredim na put dok se na radiu čula opuštajuća muzika. Bilo bi mi lakše da je slušam da sam sinoć mogao bar malo da odspavam. Celu noć sam probdeo razmišljajući o današnjem danu.

H:Stigli smo...

Hugo okrene auto kako bi ga parkirao te se nađemo u delu gde nije bilo mnogo trave. Videla se gola zemlja i po njoj prepreke koje su momci i devojke mojih godina prelazili. Gume, "zid" od mreže koji mora da se pređe da bi se stiglo na sledeću prepreku...

Ubrzo mi polu srušena zgrada zakloni pogled na teren i Hugo je produži do mesta gde je trebao da parkira kamion.

H:Svi oni koje si video tamo treniraju da bi bili raspoređeni u ekipe. Prelaziš onaj, hajde da kažemo, poligon, tri puta. Nakon toga vas mere. Težina, visina i fizičke sposobnosti... Nešto kao čas fizičkog.

Otvori vrata i izađe iz kamiona pa i ja za njim, nastavi da priča.

H:Nakon toga vas raspoređuju u grupe po sedmoro, osmoro... Zavisi kako koga.

Ja:Zar nisi rekao da ću ja da biram?

H:Hoćeš ali postoji poseban postupak.

Izdignem obrvu te Hugo obliže usta i pokaže mi rukom da krenem za njim.

Ja:Kakav postupak?

H:Pa...glasno uzvikneš imena ljudi koje želiš u svojoj ekipi.

Izbuljim oči na njega pa počnem da trabunjam.

Ja:Kakav je to postupak?! Pa nismo u prvom razredu!

Hugo se nasmeje i tada se nađemo na terenu za obuku. Kretao se ka ženi zelene kose koja je nadgledala teren.

H:Tako je kako je. Onaj koji ne vikne dobije najgoreg igrača.

Okrene se ka meni kada budemo na pet koraka od zelenokose žene i uhvati me za rame.

H:Biću unutra ako ti budem potreban, ali ne smeš da ulaziš pre kraja treninga. Tsmo će bi čuvar i on će da me pozove ako me budeš tražio.

Udari me po ramenu i onda se okrene pa se nađemo licem u lice sa ženom odevenom u crno. Ruke istetovirane a noge prekrivene crnom trenerkom. U patikama je i jedino što mi privlači pažnju je njena bujna zelena kosa.

H:Ovo je Viktorija. Trener.

Viktorija pljune žvaku u stranu i nabaci kez na lice te mi pruži ruku.

V:Ti mora da si Mihajlo.

Klimnem glavom i pozdravim se s njom. Hugo mi namigne i dva prsta prisloni sebi na glavu pa ih okrene ka meni. Uradim isto. Recimo da je to neki pozdrav koji koristimo otkad znam za sebe.

V:Hugo ti je verovatno objasnio pravila, ali ponoviću ti. Prva prepreka su gume u koje treba da uskočiš i iskočiš, kao što vidiš...

Pokaže mi prstom na prvo što sam primetio malopre.

V:Kada završiš s tom vežbom odmah pocinješ da se penješ na mrežu. Ako propadneš kroz rupe vidiš šta te čeka...

Ugledam veliku blatnjavu baru i u tom trenutku jedan momak upadne pravo u nju.

V:E...kada se to desi ne ispadaš iz igre već nastavljaš sa vežbama. Prelaziš na šipke. Tamo se penješ dok ne dođeš do kraja i onda...

Pogledam dalje od šipki i shvatim da devojka trlja ruke u brašno i približava se sledećoj šipci, znatno višoj, vodoravno postavljenoj. Niz tu šipku je padao kanap. Očigledno je. Penjemo se gore. Ovo će biti zabavno...

Viktorija uhvati moj kut usne izvijen u smešak te mi stavi ruku na rame kao Hugo...

V:Sledeća prepreka je previše glupa, ali navići ćeš se... Vidiš taj bazen? E pa...pun je odvratnog mulja. U taj bazen se ulazi i traže se jabuke. Naravno, one koje nisu crvljive.

Ja:Ko smišlja ove lude prepreke...? Car...

Zasmejem se te shvatim da me Viktorija gleda s punom pažnjom.

V:Rut je promenio pravila pre par godina i od tada ovako radimo. Zapravo je zanimljivo kada se navikneš...

Počeška se po nosu i onda nastavi da gleda.

V:Nakon tih vežbi ideš kod Davida. On beleži težinu i visinu. Posle idemo u teretanu da proverimo vaše fizičke sposobnosti. Imate sedam dana obuke. Tri dana učite posebno, navikavate se na ovaj režim, i posle vas smeštamo u grupe.

Ja:Imate...zanimljiv način biranja članova jedne ekipe...

Kažem Viktoriji koja me je polako vodila ka prvoj prepreci. Stajalo se u redu kod svake vežbe, međutim brzo je išlo.

V:Princip biranja vođe ekipe je nešto najžešće gde nikome ne smeš da daš prednost. Ni da se sažališ na saigrače.

Pogledam je i dam joj znak da nastavi kada stanem u red.

V:Boriš se s njima...kada ih prebiješ na smrt, ili ti daju znak da odustaju od borbe...postaješ vođa.

Ja:Znači treba da ih umrtvim kako bih ih vodio?

Ovaj put ona klimne glavom i nađem se ispred guma.

V:Tako je. Kreni!

Mišljenje? Kako vam se priča čini za sada? Znam da su ovi delovi malo dosadni ali biće vam i to zanimljivo. Makar se nadam 😂