Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Treća glava - Organizacija

Deda Rut je ponosno svima nama klimnuo glavom i bez ijedne reči otišao u trpezariju. Seo je na prazno mesto dva mesta od mene, i nisam imao priliku d amu nešto kažem, ali sudeći po načinu na koji je ušao u kuću čini se da već sve zna.

R:I dalje previše pričaš Mario.

Kaže deda nakon što je Mario ustao da mu pruži ruku dok sam ja zauzimao mesto naspram njega.

I:Pomeri se za jedno mesto.

Mama mi kaže te vidim da Hugo sedi na mestu gde je trebao da sedi deda, i onda ja sednem na njegovu stolicu, a deda dođe do mene pa se smesti.

M:Već ste stigli a već znate...

R:Ja sve znam.

Podrugljiv osmeh se nacrta na Rutovom licu. Osećam veću tenziju... Ima nešto u vezi ovog čoveka. Ako je toliko opasan ne razumem zašto ga primsmo u svoju kuću. Ostatak večere protiče mirno, uz po koje peckanje, a napetost je sve veća.

Na kraju, mama ustaje a za njom i svi mi. To je ono što sam vežbao ceo dan. Da ne prkosim majcini ustajem onda kad ustaje i ona.

Natalija, Bojan i Fiona uvuku stolice sa sobom i krenu za Ingvild. Po ruci osetim dodir što je značilo da i ja moram za njima. Mama se penje uz stepenice, Fiona i Natalija je prate a Bojan sačeka mene.

M:Laku noć, Mihajlo.

Znam da mama može da me čuje, zato nisam ni pomislio da mu kažem "puši kurac", ali me ništa nije sprečavalo da pružim srednji prst.

Peder cinični.

Mama je čekala na samom kraju hodnika na spratu sa kog se jasno videla trpezarija, kao i celo prizemlje kuće.

Natalija je nervozno cupkala nogom, dok je Fiona skupljenih obrca i prekrštenih ruku čekala da se popnemo do kraja stepeništa.

B:Šta ćeš mu reći?

Pogledam u Ingvild i onda ponovo Huga.

I:Moram da te kvalifikujem za posao. Zbog toga i jeste sazvan ovaj sastanak. Mario je iz uprwvnog odbora, savetnik cele mafije, svega što ima veze s organizacijom... Tvoj deda i ja smo se dogovorili da te udaljimo na neko vreme, mogla bih da te posećujem kad god...ali sprečili su to. Žele da te, kao svog sina, kvalifikujem za organizaciju. Radićeš isto što i mi.

Rekla je u par rečenica, vidno nervozna, iako sam ja ovo očekivao. Kad-tad je trebalo da preuzmem posao, jer mama nema drugo dete, a i želim da vidim kako sve ovo funkcioniše. Izvijem kut usne u osmeh i primetim kako se Ingvild ne dopada moja reakcija.

Ja:Želim da budem u organizaciji. Ne sprečavaj to više. Neću da se držim po strani.

I:Ne dolazi u obzir! Previše si nezreo za...

Ja:Misliš da sam nezrek jer me nijednom nisi videla u borbi ili nadmetanju!

I:Mihajlo!

Ja:Ingvild!

Bojanova ruka na mom ramenu mi da potrebnu potporu. I on je za to da se priključim poslovima, međutim... Ingvild je to dovoljno odlagala, vreme je da zauzmem mesto koje mi pripada.

B:Mali je odlučan. A i ne misliš valjda da bismo ga samo tako pustili na zadatak? Treniraće, oformićemo mu ekipu... Kuća...

I:Razmisliću.

To je sve što kaže. Spusti se niz stepenice i ostavi me s ovo troje.

B:Po prvi put se koleba. Izguraćeš ovo Mihajlo... Već počni da razmišljaš koga bi želeo u svojoj ekipi.

Krene dole, ali se zaustavi na drugom stepeniku.

B:Još jedna stvar... Kada stupiš u organizaciju moraš da se odrekneš svog života van nje. Jer ljudi koji nisu u našoj organizaciji mogli bi biti u neprijsteljskoj, pa čak, ako nisu, mogao bi ih dovesti u opasnost. Razmisli o ovome.

Progutam kneglu razmišljajući o Sebastijanu i Dajani. Prijatelji su mi otkad znam za sebe, ne bih mogao da ih izgubim, jer pored mame i svih ljudi oko mene...imam i njih.

F:Ne dozvolj da te prazan mozak zaplaši. Biće sve u redu.

Ja:Hvala Fiona...

I ona se za Bojanom spusti dole, što me podseti da sam sada sam sa Natalijom.

Molim te nemoj da kažeš nešto glupo.

N:Na dobrom si putu da postaneš pravi muškarac...ali...

Zastane i onda vidim senku iza sebe. Postavlja levu šaku na gredu a desnu spušta na moj vrat. Njeni dugi oštri nokti me teraju da se naježim. Zgrčim se i odaljim momentalno okrećući se da joj vidim lice na šta me samo pogleda dok stavlja kažiprst u usta.

N:Ali koliko često jebeš?

Ja:Natalija, zar nemaš druga posla? Umesto što mene daviš siđi dole i pomozi mojoj kevi.

Cokne jezikom i približi mi se. Jeste ona zgodna, i ne mogu da kažem da mi se ne dopada, međutim starija je od mene nekih dvadeset godina i...

"tolika rupa nigde nije viđena"

Setim se Hugoovih reči te se naježim i ponovo udaljim za korak.

N:Fizička privlačnost je seks. Ne ljubav. Ako poželiš da nekad obradim životinju u tebi...znaš gde su moja vrata.

Namigne mi kurvinjski i spusti se niz stepenice vrckajući.

Zatvorim vrata svoje sobe te sednem na krevet i izvadim telefon iz džepa, nakon čega pozovem svog najboljeg druga. Možda ne sme da zna za organizaciju, ali makar mogu još neko vreme da provedem s njim... Zar ne?

Naravno da ne.

Odluka o mom prisustvu u organizaciji se donosi večeras. Znači da samo mogu da pričam sa Sebastijanom.

S:Druže? Šta je bilo? Juri te neka riba? Ponovo?

Ja:Kad bismo...prestali da se družimo ili...znaš...

S:Uspori. Neće se to desiti.

Ja:Vidi, postoji nekakva šansa da vas dovedem u opasnost, tebe i Dajanu. I ja prosto...

Zastanem. Ne mogu da mu kažem za organizaciju. Ne bi razumeo. Sa druge strane začujem njegov smeh i to me malo zbuni sad.

S:Ajde ne plaši me više. Debilu jedan. Dajana i ja smo u organizaciji od osme godine života. Nadam se da nisi zvao i nju da je ovako zajebavaš. Lezi spavaj. Moron...

Prekine mi vezu i ostavi me zbunjenog. Srećan sam što mi je taj kreten drug. Jeste ponekad napast ali... ZAŠTO JA NE ZNAM DA SU ONI U ORGANIZACIJI?! Sutra ću se pozabaviti njima...

Odlučim da siđem dole i vidim šta je odlučeno, ali mama je već ispraćala Gargamela.

I:I dođi nam opet, obavezno.

Zalupi vrata starkelji Mariu pred nosem i okrene se. Silazio sam sa stepeništa i gledala je u mene, kao i ostatak ekipe. Svi su stajali u velikom hodniku i gledali me kako silazim.

Ja:Da sam obučen malo lepše mislio bih da sam princ. Šta je?

I:Dobrodošao u organizaciju Mihajlo.

Misljenje? Ko vam je za sada omiljeni lik u prici? I sta mislite o Nataliji? 😂😂😂