Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Šesta glava - Uklapanje

Zašto me je to toliko začudilo? Onaj ko ne poštuje naređenja ispada iz borbe i završava sa životom.

V:Sada nije trenutak da budeš zamišljen. Kada uđeš u taj ring budi maksimalno spreman na svaki udarac. Ovo je onaj momenat kada će svi u ovoj prostoriji znati na čemu su.

Viktorija mi kaže pa primetim da David komunicira sa Radanom. Verovatno mu govori isto što je Viktorija rekla meni.

X:Hoćeš li?

Okrenem glavu da bih video ko je to, pa pored sebe vidim nasmejanu devojku vezane kose. U ruci je držala crne bokserske rukavice.

V:Uzmi ih.

Viktorija mi mahne glavom uz blag smešak, pa iako nisam hteo da ih stavim borbi s Radanom, uzmem ih od devojke.

Ja:Neće mi trebati sada, ali možemo zajedno da treniramo. Sačuvaj mi ih, uzeću posle meča.

Prijateljski smešak mi se ocrta na licu, devojka klimne glavom i odmakne se par koraka.

X:Ja sam Alison. Alison Mejden.

Ja:Mihajlo Petrović.

Podigne obrve i počeška se po glavi kroz zbunjen osmeh.

A:Ime ti je baš čudno, prezime takođe... Nisi odavde?

Bez želje da pominjem očevo poreklo samo klimnem glavom.

Ja:Amerikanka si?

Sada ona klimne glavom.

V:Kreni Petroviću.

Dva prsta prislonim na glavu pa ih usmerim ka njoj i krenem ka ringu.

R:Očerupaću te...

Protrlja dlanove, raširi noge i stavi ruke na kolena čekajući da neko da signal za početak borbe.

Ja:Pričaj, pričaj... I tako nećeš biti u mogućnosti ni da me pipneš.

Izvijem kut usne u stranu. Viktorijina pištaljka se konačno oglasi i Radan krene na mene.
Brz je, ali nema dobar stav. Mogu da vidim njegove pokrete i izbegnem ih.

R:Šta? Izbegavaćeš dok se ne umoriš?

Primetim da sam došao do kraja ringa, te pre nego što mi Radan zada udarac u stomak spustim koleno i drugom nogom ga udarim u cevanicu oborivši ga. Pištaljka se začuje ponovo. To je jedan udarac za mene.

Ja:I najslabiji udarac te baci dole? Žao mi te je...

Krenem nazad kako bih mogao da dođem do prostora i pripremim se za njegov sledeći napad. Ne bih hteo da odajem svoje pokrete i rizikujem da me neko prouči, samim tim i izbegne moje udarce, tako da ću sačuvati energiju i pobediti ovog lika bez problema.
Štaviše...možda ću i da mu popustim.

Primetio sam poglede svih odavde još kad sam kročio na poligon. Većina je svesna ko sam, pa iako mi to ne daju do znanja pogledi sve govore, neću lako steći društvo na ovom mestu, čak mislim da ću pre dobiti brda neprijatelja, i da će ceo "klan" biti udružen protiv mene. Baš zato ne želim da otkrivam svoje sposobnosti.

R:Dobar si, priznajem...ali koliko možeš da podneseš ovo!?

Zaleti se ka meni pa Viktorija bude primorana da odmah dune u pištaljku za početak drugog dema meča. Pomerim se u stranu...prekasno. Zaradio sam udarac u stomak.
Radan se nalazi iza mene. Tu priliku koristim da šake spustim na pod i noge neujednačeno odgurnem ka njemu tako da mu jedna završava na stomaku a druga na grudima. Prevrnuo se preko ringa i udario leđima pa glavom.
Ponovo zvuk pištaljke i glasna došaptavanja. Radan ustaje polako uz pomoć prijatelja koji me gledaju s prezirom.

Ja:Nema svrhe tako me gledati. Kad imaš glavu a ne misliš normalno da ćeš na istu da padneš.

Smeh ispuni prostoriju odjednom pa ja rukom prekrijem usta tako da ispadne da se češem po nosu.

R:Još ćemo se mi boriti...

Negodujući napusti teretanu s dvoje momaka i jednom devojkom.

V:Bio si dobar...

Klimnem glavom.

Konačno izlazim na svež vazduh. Pitam se da li su i otac i majka imali ovakvo prvk iskustvo kada su dolazili na pripreme za organizaciju. Uvek sam ispitivao Ingvild za oca, ali nikad za to kako su završili u istom timu, zs njihov prvi dan na ovom mestu... Hugo mi verovatni ne bi sve ispričao, a majka je previše zauzeta da bi sada provodila vreme sa mnom. Kao i uvek. Mrmljanje iza mi privuče pažnju pa se okrenem i vidim Sebastijana i Dajanu. Konačno.

S:Kako prolazi prvi dan?

D:Je li bilo hvalisanja i ovde? Želimo sve da znamo, nemoj slučajno da si propustio nešto!

Dajanin preki ton me upozori pa krenem s njima napred.

Ja:Bilo je dobro, za sad... Borio sam se s nekim Radanom, smorilo me zaista. Dečko je pun sebe ali nigde talenta.

Nasmejem se a njih dvoje izbezumljeno zaostaju iza mene. Dajanin izraz lica mi se nimalo nije dopadao.

D:Borio si se s Radanom? Radan Veur? S njim?

Slegnem ramenima bez interesovanja a Sebastijan mi se približi.

S:Njegov otac je jedan od bitnijih ljudi za organizaciju, njemu se Dajana divi i taj mali s kojim si se takmičio je zaljubljen u nju.

Ukratko mi objasni na šta klimnem glavom i krenem napred.

S:Vidimo se večeras ti i ja. Imamo trening.

D:Vidimo se hvalisavče!

Obojica prislonimo dva prsta na glavu i usmerimo ih prema ovom drugom pa se raziđemo.

H:Kako je bilo?

Prilazim Hugu koji je naslonjen na haubu.

Ja:Iskreno, veoma naporno. Ništa mi nije bilo toliko teško kao pogledi svih iz moje grupe.

Uputi mi zbunjen pogled te se počeše po glavi.

H:Kako to misliš?

Ja:Teško je biti sin vođe organizacije... Mislim, teško ću naći prijatelje, a i kad ih nađem moraću da pazim na njihovo ponašanje, na to da li zaista žele da se druže sa mnom, na njihovu odgovornost i vernost... Zbog toga mislim da se neću lako uklopiti.

Završim rečenicu i čujem njegovo kikotanje.

H:Tvoja majka je slično razmišljala. Dugo nije imala poverenja u svoju ekipu. Samo ona nije ni htela da bude u grupi. Nikome nije verovala, sumnjala je u sve... Za to su zapravo krivi tvoji deda i baba. Nisu bili uz nju kada je to bilo najpotrebnije. Ustvari nikada nisu bili tu, a ona nije imala nikog osim brata da se za nju brine.

Slušao sam kako mi priča o majčinom detinjstvu i poteškoćama kroz koje je morala da prolazi sama.

H:Ona nam čak nije to ni ispričala... Tvoj deda je. Nikad joj nije priznao ali bio je srećan što ima ćerku kakva je ona.

Znaam da nisam objavila nastavak mesec dana, znam i da sam rekla da cu cesce objavljivati nastavke ali nisam nasla vremena... Ako ste jos uvek tu hvala sto citate 🧡🧡🧡