Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Dvadeseta glava - Priznanje

"Alison je u pravu. Nisi trebala da dolaziš."

Pogledala me je kroz trepavice nežno zašivajući prethodno očišćenu ranu. Metak i malo moje krvi je bilo u metalnoj činiji.

"Htela sam."

Odgovorila je hladno nakon čega nam se približio Vejn.

"Kako ste tako brzo primili vest i došli?"

"Ubice imaju svoje načine... Mi imamo avion."

Vejn me je zabezeknuto pogledao s podignutom obrvom. Taj pogled je govorio "a mi smo dugo putovali kamionom".

"Bez obzira na to što mi je sin, ne mogu dozvoliti da se izdvaja od ostalih i ide avionom. Znam šta si pomislio Vejn.

Doda kada se ovaj zbuni i klimne glavom.

"Majk Volson je moj stari neprijatelj. Pobegao je iz Barbarosse zbog straha od smrti kada sam mu slomila ruku i onemogućila dalju borbu. Ovo je osveta."

Pokušava li ona to da bude još strašnija...?

"Poslao mi je bodež u glavu lutke na kojoj je pisalo tvoje ime."

Nije morala da me pogleda u lice, ali bih voleo da jeste. Možda bih pročitao reakciju očiju...

"Došli ste jer ste bili zabrinuti?"

Vejnpv izraz lica i potajni smešak su mi nagoveštavali njegovu smrt kad ga se dočepam...

"Došla sam zbog toga što je ova grupa previše mlada za protivnika kakav je Majk. I zato što sam majka."

"Znači bili ste zabrinuti?"

Oklevala je ustajući te bacila pogled koji je obećavao sramotu.

"Ne budi smešan. Moj dečak zna da se brine o sebi."

"Brukaš me!"

Skočio sam i zažalio zbog bola, ali bilo je tako teško ne odreagovati na Vejnov smeh.

"Kad ću ako ne sad? Uostalom verujem da tvoji drugovi znaju za naš zategnut odnos. Usput, ne uzbuđuj se toliko, popucaće ti šavovi."

Namrgođeno sam skrenuo pogled svestan da znaju nešto o tome. Ne sve, ali dovoljno da me zadirkuju. Ali sada ne bi trebalo da razmišljam o tome...

Vejn POV

Čim se Ingvild odaljila krenuo sam za njom usput bacivši još jedan pogled ka Mihajlu. Dečko je povređen, ali ne u smislu fizičke rane. Napetost između njega i majke je nestala na momenat, u trenutku kada ga je obrukala.

"Šefice. Verovatno niste slobodni ali želim da popričam sa vama o nečemu."

"Dođi. I ja sam htela da pričam sa tobom."

Lampice su mi se upalile.

Došla sam zbog toga što je ova grupa previše mlada za protivnika kakav je Majk.

Ona želi da nas skine s misije i preuzme ovo. Inače ne bi došla s ekipom.

"Vejn..."

"Dopustite! Znam da ste rekli da smo previše mladi, i nisam spominjao pred Mihajlom jer nisam želeo da ga uzrujavam još više, ali ne možete da nas pošaljete kući. Ovo je naša prva misija, previše je važno da ovo obavimo kako treba. Jedno od pravila organizacije je da nijedan tim ne odustaje od misije osim ako su šanse da bude neuspešna stopostotna, a pošto je naš vođa trenutno onesposobljen sačekaćemo par dana. Dozvolite da završimo misiju."

Podignutih obrva je gledala u mene svesna svega što sam upravo izgovorio.

"Htela sam da kažem da misija neće čekati jer postavljam tebe za privremenog vođu. Razuman si i vidi se da brineš o ekipi iako se ne poznajete toliko. Imam potpuno poverenje u tebe, kao što ga imam i u tvoje roditelje."

"Hvala Vam... Potrudiću se da zadatak obavimo uspešno."

"Nemaš drugog izbora. Krećemo u poteru odmah."

Ustala je sa hladnog mermera i obrisala ruke o pantalone te krenula ispred mene.

"Mi?"

"Ne misliš valjda da će rana mog sina ostati odnešena pobeda onog uskoro bezglavog maloumnika?"

Nije bilo teoretske šanse da je nagovorim da ostane, ali pored nje smo imali i blizance kao podršku, ili ti telohranitelje za Šeficu kojoj nisu bili potrebni.

"Jedan od načina da započnete potragu ne sme biti očigledan. Načini koji uključuju 'jesi li video ćelavog majmunolikog čoveka' su providni i... Pa... Nećete dobiti informacije i samo traćite vreme."

Rekla je pogleda uprtog u Luka koji se neprijatno ćeškao.

"Mihajlo vas je podelio u timove danas. Krenite po istim mestima kao danas, ali ovaj put zamenite ljude. Ovo neće biti ni približno lako kao što je bilo budući da plen zna da je tražen."

"Kako vi znate da smo..."

'Ja znam' osmeh kod naše Šefice je sve govorio.

Uskoro će ponoć, a nama je ostalo samo još jedno mesto da pretražimo. Jedina krčma u gradu. Iz daljine se vidi da je krcata, a ja mogu da procenim šta se tamo nalazi. Pevačica, hrpa lošeg piva i mnogo, mnogo gostiju! Tamo smo rekli da ćemo se naći kada pređemo ostatak oblasti i kao tačno po satu smo izvirili iz različitih smerova.

"Nas su uputili na ovu krčmu."
Luk je rekao.

"Prodavci su ga videli kako u žurbi prolazi."
Sajmon je viknuo.

"Ostali?"

"To je to. Ništa."

Dodao sam.

"Da li ste sigurni da ovo nije neka zamka?"

Obratio sam se Ingvild.

"Pa ako jeste imamo načine da se borimo protiv toga."

Dodirnula je pojas na kome se nalazio pištolj.

"Ali ne brinite, dokle god sam ja ovde neće se usuditi ni ton da povise."

"Ne brinem. Ja sam spreman za malo akcije."

Radan se konačno oglasio udarivši pesnicom o dlan.

Mihajlo POV

Sačuvaću ovo. Napraviću ogrlicu od njega. To je prvi metak koji sam primio.

Vrteo sam ga u ruci i gledao kako mi se Hugo kezi.

"Izgledaš mi drugačije mali. Zašto?"

Njegove oči su pokušale da me prouče, a da sam skrenuo pogled možda i bi.

"Zar nije očigledno? Ranjen sam!"

"Ispljuni to."

Prebirao sam po mozgu u pokušaju da nađem bilo šta što bi mu skrenulo pažnju s prave istine...o Eloiz. To je nešto što moram sam da obavim.

"Nisam više nevin."

"Ne lupaj, samo su dve devojke u tvom timu i nemoguće da si za samo dva dana... Ko je u pitanju i kad se to desilo?"

Sumnjičavo prekrsti ruke gledajući me.

"Kad sam saznao da Ingvild želi da...da se venča."

"S kim?"

Pogledao sam ga i slegnuo ramenima kao da kažem da nije bitno.

"Natalija."

Odskočio je.

"Ma da li si ti bre normalan?!!"

Vreme je da se malo podsetimo ovog neprijatnog događaja 😂
Kako ste? Čitate li i dalje? ❤️