U KUĆI NA LITICI

3. poglavlje

Lili

Kuća je stvarno ogromna i prelepa. Ne mogu da se se setim svih prostorija koje mi je Džejn pokazala, ali znam da je kuhinja na mene ostavila najveći utisak. Možda zato što sam oduvek želela veliku i toplu kuhinju dostojnu velike porodice. Često sam dozvoljavala sebi da zamišljam kako u takvoj kuhinji spremam obroke za svoje najmilije. Mogla sam u glavi da stvorim hladno zimsko jutro u kom se budim prva i spremam topao doručak za svoju decu i za svog supruga.
To je nešto za šta sve više verujem da mi se nikada neće desiti. Jednostavno nismo svi te sreće da nam se snovi ostvare pa makar i oni najjednostavniji koji samo naizgled deluju tako lako ostvarivo.

Kuhinja je ovde bila prostrana i svetla. Bila je opremljena svim mogućim modernim kuhinjskim aparatima, ali je nameštaj bio drven i predivno rustičan. Na plafonu su se videle debele grede što je bio slučaj u još nekim prostorijama u kući. Veliki prozor gledao je na okean, a balkonska vrata vodila su na terasu koja je bila toliko isturena da je praktično stajala iznad vode.

Džejn me je provela kroz čitavo prizemlje da bi na kraju došla do vrata koja su bila zaključana. Nakašljala se kao da joj je neprijatno pre nego što mi se obratila.

- Ovde je Logan odložio neke svoje stvari i ne voli da bilo ko ulazi unutra. Vrata su obično zaključana, ali ti nemoj ulaziti čak i ako ih vidiš širom otvorena. -

Klimnula sam potvrdno, a moja poludela mašta pobrinula se da me prestraši dok su mi se u mislima javljale najstrašnije priče iz horor filmova. Džejn je delovala kao da joj je laknulo što je završila sa tom neprijatnom dužnošću i pozvala me gore.
Stepenište koje je vodilo na sprat bilo je široko i ograđeno raskošnom drvenom ogradom. Bilo je šarmantno zakrivljeno pri vrhu i prekriveno mekim etisonom boje krvi. Čitavom dužinom, od prizemlja do sprata, uz samu ogradu bile su postavljene nekakve šine za koje mi je Džejn objasnila da služe kako bi Loganova kolica prenela na sprat.

- Ne pitaj me zašto ne spava u prizemlju. Znam da je tako mnogo praktičnije, ali to je tvrdoglavi Logan. Nikad ne sluša nikog. - objasnila je kada je spazila pitanje u mojim očima.
- Dobro, bitno je da ste pronašli rešenje. - pokušala sam da je umirim i ona mi se zahvalno osmehnula.

Pošle smo dugim hodnikom sve dok Džejn nije otvorila jedna dvokrilna, drvena vrata. Soba je bila mračna, jer su preko prozora bili navučeni tamni zastori. Veliki krevet sa četiri drvena stuba bio je nenamešten i delovao je kao da je neko upravo ustao iz njega.

- Ovo je Loganova soba. Nije baš uredan, kao što možeš da primetiš. - prokomentarisala je i podigla sa poda bačenu košulju.

Otvorila je još jedna dvokrilna vrata koja nisam odmah ni primetila i uvela me u kupatilo bez kade ili klasične tuš kabine.

- Preuredili smo ga i prilagodili Loganovim potrebama. Ono je stolica koju koristi kada se kupa. -

I tada su me pojedine stvari o kojima uopšte nisam razmišljala pogodile tako snažno da sam na momenat ostala nema i bez daha.

- Da li... da li ću ja morati da ga kupam? - pitala sam glasom piskavim od užasa.
- Zavisi. Obično je sposoban da se sam premesti iz stolice u stolicu, ali verovatno ćeš morati da mu pomogneš da skine pantalone i čarape. Ponekad sve obavi sam iako mu je za to potrebno puno snage i truda, ali ponekad jednostavno nije u stanju. -
- Aha... - bilo je sve što sam uspela da kažem.
- Dođi da ti pokažem tvoju sobu. Odmah je preko puta kako bi mu bila blizu. -

Moja soba je nešto manja od Loganove, ali i ona ima svoje kupatilo. Uređena je u istom maniru kao i osratak kuće. Za razliku od Loganove, zidovi u mojoj sobi su do pola obloženi drvenim oplatama i ukrašeni drugačijim zidnim lampama. Krevet nije veliki kao njegov, ali je svejedno dovoljno prostran.