U KUĆI NA LITICI

15. poglavlje

Logan

Ne sećam se kada sam poslednji put bio u toj sobi, a nekada smo je dosta koristili. Postoji još jedna manja dnevna soba sa malo manjim tv-om, ali sa jednako udobnim nameštajem. U njoj smo samo nas troje provodili vreme.
U ovoj velikoj bismo boravili sa gostima koji su u ono vreme dolazili baš često.
Verujem da ju je Lili izabrala zbog ogromnog tv-a koji je stajao na zidu. Gledala je film kada sam ušao. Bacim pogled na veliki ekran.
Keri Grant i Debora Ker razgovaraju na brodu.
Poželeo sam da joj kažem kako mi je drago što nije otišla u onu drugu, manju sobu, jer da jeste ova noć bi se verovatno drugačije završila.

Nije se pomerila kada sam ušao. Nije mi ni na koji način dala do znanja da me je čula, a nemoguće je da nije. Sedela je na velikoj sofi čiji je sedalni deo bio širok toliko da bi neko mogao komotno da spava tu. Podigla je noge i opružila ih sastrane i izgledala kao sirena dok se sunča na steni. Držala je šolju kafe u ruci i pažljivo pratila film kog se ja se sećam kao kroz maglu.
Ćutala je.
I ja sam ćutao.

Polako sam prišao kolicima do sofe na kojoj je sedela i prebacio se na nju što sam brže mogao.

- Treba li ti pomoć? - pitala je kada je videla šta radim.
- Ne. Gotovo. - odvratio sam pretvarajući se da me jako zanima ono što se dešava na ekranu.

Sedeli smo na dva kraja iste sofe, a napetost među nama mogla se seći nožem. Ipak, oboje smo odlučili da je ignorišemo.

- Šta beše ovo? - pitam kad shvatim da ona ne namerava da progovori.
- "Romansa za pamćenje" ***. - odgovori, ali me i dalje ne gleda.

I mislio sam da je neki ljubić u pitanju.

- Mislim da sam ga gledao ranije, ali ne mogu da se setim radnje. Podseti me. -
- Putuju brodom i tu se upoznaju. Rađa se hemija, ali oboje su zauzeti. Dogovaraju se da uzmu malo vremena i da se u nekom trenutku nađu na vrhu Empajer stejt bildinga. Ako se oboje pojave to je to... -
- On dolazi. - ubacujem se, jer sad već znam o kom filmu je reč.
- Dolazi i ona, ali će ispred same zgrade doživeti nesreću i završiti u kolicima. - dodaje i pogled spuša na moje noge.
- On čeka gore. Razočaran je. Misli da je ipak odlučila da ne dođe. -
- A ona krije ono što joj se dogodilo zato što ga voli. -
- Ljudi čine svašta zbog ljubavi, zar ne? - pitam i napokon uspevam da joj uhvatim pogled.

Oči joj deluju tamnije ispod dugih trepavica i pod prigušenim svetlom stone lampe.

- Ne znam. Nisam nikad nikog volela. - odgovori i iskreno me iznenadi tim rečima.
- Ne? -
- Može se reći da sam samo bila u zabludi. -
- Ljudski je grešiti. - kažem tiho, a ona me gleda kao da vaga da li da nastavi ili ne.
- Ali... -
- Ali...? -
- Ali samo su tvoji gresi neoprostivi. - kaže, a ja nisam siguran da li je to pitanje ili konstatacija.
- Tako je i to kažem ja! Meni ne treba Bog da mi sudi! Ja sudim sam sebi! -

Moj glas postaje oštar baš kao i onda u trpezariji. Čini mi se da stvari ponovo izmiču kontroli, a to ne želim.

- Kada bi mi samo rekao... - započinje dok spušta šolju na stočić.
- Ne želim da pričam! Želim da uradim ovo! - prekidam je i čini mi se da radim sve u nekoliko sekundi.

Naginjem se napred i hvatam je za ruku čim je skloni sa šolje. Grabim je i povlačim prema sebi. Lili udara grudima o moje. Vidim na njenom licu koliko je iznenađena, ali ne hajem. Spušam joj ruku na butinu i povlačim je preko sebe. Kada me zajaši moja druga ruka je već na njenom potiljku. Spuštam joj glavu ka svojoj, a moje usne hrle u susret njenim. Zastenjem kad se napokon spojimo. Ne čekam ništa. Guram joj jezik u usta i tražim njen. Tu je. Dočeka me i izludi istog trena.
Nije to poljubac. To je borba za opstanak! Zubi nam se sudaraju dok ja pronalazim šnalu u njenoj kosi. Otkačinjem je i kosa joj pada na sve strane. Uvlačim šake i grabim meke pramenove.
Tvrd sam. Tvrd sam kao kamen, a ona tako jebeno nemirna na meni!