U KUĆI NA LITICI

16. poglavlje

Lili

Ne prepoznajem samu sebe kada sam sa Loganom.
Ta misao mi prolazi kroz glavu nakon što sam uletela u svoju sobu i zatvorila vrata kao da bi me ona mogla zaštiti od onoga što mi se dešava kada mi je blizu.

Nikada nisam bila zavodnica. Nikada nisam umela da flertujem i nikada nisam imala seks za jednu noć. Pored Rona postojao je samo još jedan momak sa kojim sam spavala. Danijel je bio moj prvi dečko i momak sa kojim sam izgubila nevinost i to je bilo sve što se mog seksualnog života tiče.
Možda bih bila drugačija da su stvari u mojoj porodici bile drugačije, ali ono što nam se dogodilo zauvek me je obeležilo i to u vrlo osetljivom dobu. Imala sam samo petnaest godina. Da mi se nije dogodila ta strahota možda bih bila drugačija. Možda bih bila slobodnija i možda bih izrasla u samouverenu ženu koja itekako zna da bude zavodnica kada je to potrebno. Međutim, ja nisam postala ništa od toga.

Nakon svega povukla sam se u sebe i dugo mi je trebalo da se makar i samo malo otvorim.
Međutim, počela je da mi nedostaje devojka kakva sam bila ranije. Osećala sam kao da su mi posečena krila baš kada sam se spremala da poletim. I mislim da sam se zato i smuvala sa Danijelom. Valjda sam verovala da će mi on pomoći da se vratim u pređašnje stanje, ali to se nikada nije dogodilo iako sam ja strpljivo čekala. Pristajala sam na gluposti, izlazila i ludirala se nadajući se da ću u nekom momentu osetiti kako se stara Lili Svonson vraća, ali ona je bila zauvek izgubljena. Dala sam se Danijelu i činila to redovno iako sam se svaki put dok bi smo se seksali osećala tako daleko od svog i njegovog tela.
Na kraju mi se sve to smučilo. Raskinula sam i odlučila da da više nikad ne dozvolim sebi da se osećam tako.

A onda sam dosta kasnije upoznala Rona i vezala se za njega iz potpuno pogrešnih razloga. Porodica mi se raspala, a sestra se razbolela i on se u nekom trenutku učinio savršenim. Tražila sam podršku i sigurnost, ljubav i razumevanje, a dobila sve suprotno od toga.
Nisam se bunila. Ubedila sam sebe kako sam očekivala previše i kako bih trebala biti zadovoljna onim što imam. Živela sam uljuljkana u svoja uverenja sve dok Ronova preka narav nije počela da ostavlja modrice po mom telu, a ja se sve češće pitala šta smem da kažem, a šta ne.
Ron je bio greška. Čak je i Danijel, u neku ruku, bio to isto.
Jedino Logan nije.
Zatvoram oči i postiđeno se osmehujem samoj sebi. Još uvek ne mogu da verujem da sam se maločas dala Loganu i to bez trunke srama. A još manje da sam ga je pozvala da dođe ovamo, jer šta je ono "vidimo se" moglo drugo da znači?!
Zavrtim glavom pripisujući sve to trenutku slabosti koliko i ludosti.
Ne kajem se. Želela sam ga i želim ga i dalje. I nikada neću zažaliti. Predaću mu se ponovo ako me opet poželi, a ako ne... Prihvatiću šta god da me čeka.

Odlazim u kupatilo sa namerom da se spremim za spavanje iako znam da neću moći da zaspim. Kako vreme prolazi sve sam manje ubeđena da će Logan doći, ali ipak odbacujem staru majicu u kojoj spavam i oblačim spavaćicu u boji lavande. Nije seksi niti išta slično, ali je barem mnogo ženstvenija od velike, muške majice koja je na meni izgledala kao izgužvana vreća.
Još jedan Loganov roman čeka me pored kreveta. "Nek druga žena" govori o bračnom paru koji, na prvi pogled, živi život iz snova sve dok glavni lik ne počne da sumnja da njegova supruga nešto krije. U šoku je, jer shvata da je žena kojom je oženjen potpuni stranac i da osoba u koju se zaljubio uopšte ne postoji. Priča me toliko obuzima da ne čujem vrata Loganove sobe kada se otvore. Ne čujem ni kotrljanje kolica po starom drvenom podu. Zato valjda i poskočim kada Logan zakuca na moja vrata. Srce mi zalupa tako da me grudi zabole. Nisam navikla da mi se želje ostvaruju i sve ovo je previše lepo da bi bilo istinito, ali odlučujem da se prepustim lepoti iluzije.

"Da", izgovorim drhtavo i Logan odmah otvori vrata. Kad ga ugledam lice mu je u senkama mračnog dela moje sobe i još mračnijeg hodnika. Ugura kolica u sobu i zatvori vrata. Jedan predug trenutak me samo posmatra, a onda pođe prema meni. Premesti se na krevet i sedne blizu mene, a izraz lica mu je toliko nedokučiv da me to plaši.
Gleda me kao da me analizira i kao da razmatra šta bi trebalo da uradi, a šta ne. Njegov pogled je toliko neumoljiv da čini da se osetim potpuno ogoljeno. Osećam potrebu da navučem prekrivač na sebe, ali ipak to ne činim. Skupljam mrvice hrabrosti i samopouzdanja i čekam.
Na kratko spušta pogled na knjigu koja mi otvorena leži na krilu i gotovo da se podsmehne kad vidi šta čitam.