U KUĆI NA LITICI

12. poglavlje

Lili

Tri dana kasnije

Jutro je bilo osetno hladnije. Lokalna radio stanica, koju sam obično slušala u kuhinji, najavila je da će kiša, koja se očekuje tokom dana, popodne prerasti u sneg.
Džejn je trebalo da stigne svakog časa. Rekla je da će doneti sveže pecivo iz grada, a ja sam požurila da postavim sto i pripremim sve ostalo kako bismo doručkovali zajedno.

Logan je bio u biblioteci. Rekao mi je da mora da obavi neke važne pozive i da će nam se pridružiti kad završi.
Džejn se ubrzo pojavila noseći slatko i slano pecivo. Još je bilo vruće i mirisalo je božanstveno.

- Gde je Logan? - pitala je čim je ušla unutra.
- U biblioteci. Telefonira. Rekao da je nešto važno i da ga pustimo da završi. -
- Misliš da je u vezi knjige? -

Nastavljamo sa pričom dok ulazimo u kuhinju i ređamo pecivo u korpice.

- Moguće! U poslednje vreme je baš posvećen. Nekad provede skoro čitav dan ispred računara. - odgovaram, a Džejn prekida ono što je radila i zagleda se u mene.
- Šta se dešava između vas? - pita, a ja podižem glavu kao da me je ošurila vrilom vodom. - Mislim, kako se ponaša prema tebi? Nekad ume da bude nesnosan. Ti si prva na koju se nije žalio i jedna od retkih koju nije oterao. -

Stojim i nekoliko trenutaka samo zurim u nju. Na početku sam prestravljena, a onda pokušavam da izdahnem što diskretnije. Džejn ne primećuje moju reakciju i samo nastavlja da priča.

- Promenio se. Promenio se na bolje! Mislim da si ti zaslužna za to! - kaže i osmehne mi se toplo i prijateljski.

Osećam krivicu što mi pripusuje zasluge koje uopšte nisu moje. Otvaram usta s namerom da joj objasnim kako ja nisam ni na koji način doprinela Loganovom boljitku, ali interfon iznenada tako zapišti da obe poskočimo.

- Ko bi to mogao da bude? - pita me Džejn.
- Sigurno je Ben. Zaboravila sam da dolazi danas. -

Ben mi vrlo brzo potvrdi svoje prisustvo i ja otvaram kapiju kako bih ga pustila. Pet minuta kasnije već je sa nama u kuhinji.
Nisam preterano društvena osoba, ali trenutno mi baš prija da sedim u toploj kuhinji, jedem pecivo i razgovaram sa ovim divnim ljudima. Učinili su da se barem na kratko osetim prijatno i rasterećeno.

- Šta radite za praznik? - Ben nas pita obe i ja se tek tad setim da sam to isto htela da pitam Džejn.

Božić je za dva dana i pretpostavljam da ga ona i njen suprug provode sa Loganom.
Mada, poznajući Logana čak i ovako kratko, vrlo je verovatno da je odbijao društvo i praznik provodio sam. Pitam Džejn kako stoje stvari i da li imaju neku tradiciju koju ne želim da narušim.

- Obično bismo Kolin i ja dolazili ovde, ali ove godine smo odlučili da otputujemo. Znaš ono što sam ti rekla da radimo na... Moram samo da vidim sa Loganom da li će uspeti da se snađe sam. Ti ćeš verovatno otići kod svojih? - pita, a na licu joj jasno vidim koliko je grize savest što ostavlja brata samog za Božić.
- Ne, ne idem nigde. Biću ovde. -

Nemam gde da odem čak ni kad bih htela. Možda bih mogla da odem da posetim Rouz, ali posete njoj su vremenski ograničene, ali nije to ono najgore već činjenica da ona ne bi ni bila svesna mog prisustva.
Džejn cikne od radosti i taj zvuk trgne me iz razmišljanja.

- O, sad mi je lakše! Mislim, žao mi je što nećeš videti svoju porodicu, ali drago mi je što ćeš biti tu sa Loganom. I on će se silno obradovati što neće morati da vidi Kolina. - objasni i na kraju snebljivo zakoluta očima pa se izvini i ode, verovatno u toalet.

Ben ostaje da sedi tih i nepomičan, a kada ga pogledam vidim bes na njegovom licu. Nozdrve mu se šire dok mu vilica podrhtava i moram priznati da sam se malo uplašila. Ne poznajem ga dobro i svakako ne dugo, ali stekla sam utisak da je fin i ljubazan momak. Ovo je bio Ben kog nikad nisam videla.