NA METAR OD ISTINE 5. Deo

ŠESTO POGLAVLJE

Darko

Izvedem Ninu lagano iz svog džipa i ponudim joj lakat da se drži za mene, jer štikle na njenim nogama, i kaldrma pod našim stopalima nisu dobar spoj. Zapravo, meni su odličan spoj. Sviđa mi se kada je uz mene, ali bela haljina na njoj mi je raznela i kurac, i mozak!

Lagano koračamo dok joj pokazujem i ovaj deo grada, gde su pretežno kafanice i po koja kafana, ali još radnji, a onda je uvedem u pravu kulturnu kafanu.

„Lijepo je", nasmeši se i gleda oko sebe dok joj skidam moj sako sa ramena.

„Tek će da bude lijepo", namignem joj i povedem do našeg stola za kojim je već ekipa.

„Što mi ne reče da će Divna i Ljubiša biti sa nama", zastane i pogleda me.

„Opusti se, raja su oni kao i mi. To što su te prihvatili da kod njih učiš zanat, ne znači da su iznad tebe, uostalom i Divna voli kafanu", nasmejem se da je opustim. „Ona do Petra je njegova žena, Zorana", dodam tiho dok prilazimo i već vidim da neće biti dobro.

Kako dođemo do stola, ekipa ustane, svi se pozdravimo, a Nina se upozna sa Zoranom koja već prevrće očima. Sednemo i odmah u svom maniru ruku prebacim na naslon Ninine stolice, palcem joj dodirujući golo rame. Krajem oka vidim da se ježi i počinje da pijucka džek, a večera nam tek izneta, i pogledam u dva tanjira i dve prazne stolice.

„Gde su Mladen i...", pitam Petra za njegovog brata od ujaka i neku curu koju će dovesti.

„Eno ga!", očima pokaže kako ulaze. „Ne bi on bio on, kad ne bi kasnio!", Petar frkne.

Pošto sednu za sto, bolje osmotrim Jelicu koju je poveo sa sobom, i u pičku materinu! Jebao sam je!

Pravim se lud, kao i obično u ovakvim situacijama.

Jedemo lagano dok muzika počinje tiho, pa slušam Zoranu kako kenja o Veneciji, dok Divna povremeno prevrne očima, dajući Nini do znanja da joj se gospođica 'pare i samo pare', ne sviđa.

Jebi ga, Zorana se nikom nije sviđala, ali smo je svi poštovali zbog Pere.

„Ko će srećo da vozi?", Ljubiša upita Divnu, jer se opustila samo tako uz crno vino.

„Ma, zvaćemo taksi", nasmeje se.

„Pametna žena!", Petar vikne. „I, mi ćemo da zovemo taksi", pogleda u svoju ženu.

„Ne bi trebalo da pijemo", Zorana mu kaže dok pijucka flaširanu vodicu.

„Ne čujem te!", Pera načuli uvo, pa sruči viski u jednom gutljaju iz čistog inata.

Ninin i Divnin smeh se prolomi za stolom toliko da ih pogledam jer su mi sa desne strane. Ma, smeju se, pa vazduha nemaju.

„Žene!", Ljubiša cikne kao žensko. „Joj, jesi videla, jesi čula, znaš šta ima novo", nastavi kao žensko dok koluta okruglim očima i sve nas ludak zasmeje.

A, ja čujem kako Divna tiho ogovara Zoranu, i dođe i meni da se smejem, ali umesto toga, vadim pare i pokazujem pevaču da dođe jer smo sa večerom gotovi. „Imam samo jednu želju", kažem i dam mu evre.

Ma, na prve zvuke benda, Ljubiša digne ruke, Pera ustane od stola i zavrti kukovima, a bogami i ja ustanem jer nas je alkohol zagrejao. Prebacim Nini ruku preko ramena pa joj zapevam, „Imam samo jednu želju, a ta želja to si ti...", pogledam je u čokoladne oči koje sevaju.

„HJOJ!", Nina podvikne i počne da igra, dok je Divna prati.

Na nogama su Mladen i Jelica, dok jedino Zorana sedi i smara se, ali niko je ne jebe ni tri posto.