NA METAR OD ISTINE 5. Deo

ŠESNAESTO POGLAVLJE

Darko

Gledam je kako reče da je umorna i okrete glavu na drugu stranu od mene, dok moja ruka ostade da lebdi nad njenim ramenom.

Ni da je dodirnem, ni da je ne dodirnem. Po prvi put u svom životu ne znam šta je ispravno uraditi a ne sjebati stvar.

Spustim ruku pored njene glave, a pod dlanom mi njena svilena kosa. Rado bih sad ja stegnuo te vlasi u pesnicu i cimnuo je da je pitam – šta bi sa onim, volim te?

Odmah sklonim ruku, pa ustanem i odem do mini bara u susednu prostoriju, natočim sebi viski i iskapim ga, a onda naspem još jedan i vratim se u fotelju.

Sedim i gledam je kako spava... Ne mogu da prestanem da se ježim, ne mogu jer me GROM zvani Nina udario, pa i dalje osećam peckanje elektriciteta po koži dok u meni krv vri.

Iz misli mi ne izlazi kako je u kući mog brata, zamišljeno pevušila a zatim šapnula – volim te. Čuo sam je ja, a čuo je i Miroslav, obojica smo na tren zastali sa tihom pričom jer mene kao da je srezala munja po sred srca. Onda se slike nastave kako beži iz njegove kuće dok trčim za njom, pa njeno jasno – volim te... I, njene suze. Protrljam grudi jer se isto tako setim kako je vrisnula od mog dodira.

Šta radim kog kurca?

Spustim već odavno praznu čašu na natkasnu, da je više ne stežem, pa ustanem i svučem se. Sasvim lagano obiđem krevet i legnem pored Nine, tako da joj gledam lice.

Namrštena je dok spava, pa se i sam mrštim jer mi se to nikako ne sviđa. Više volim da vidim kako joj je lice opušteno.

Pružam dlan i lagano ga spustim na njen... Ne mazim je, već samo tako ostaje moj dlan na njenoj mekoj nadlanici. Osećam taj dodir, osećam nju kroz taj dodir, osećam neku bol... Ostajem i budan da bdim nad njenim namučenim licem jer mi je stalo do nje.

Sunčevi zraci se već čitav sat probijaju kroz prozor, a moja ruka lebdi nad Nininom kosom. Provlačim prste i posmatram kako plamenovi klize pa ispadaju i padaju na jastuk...

Vidim kako Nina zatrepće na svetlost i otvori svoje oči, gledajući pravo u moje.

„Šećeru...", tiho se oglasim i dalje provlačeći prste kroz njenu kosu.

„Jutro i tebi", promuklo kaže i odmah se nakezi.

Izdignem obrve i ujedem se za jezik da je ne pitam je l' me sad jebe, pošto vidim da je osmeh na njenom licu dobro uvežban, ali lažan. Sklonim ruku iz njene kose, ali joj dlan položim na rame i samo je posmatram.

„Sinoć sam baš bila pijana. Nije trebalo da me pustiš da pijem", hladno će ona.

„Ooo, ma šta to kažeš?" Udari me u nerv a dva minuta nema kako je oči otvorila.

„Jao, nisam valjda napravila neko sranje?", zatrepće glumeći amneziju.

Ma, mene si našla da farbaš, pomislim u sebi. „Skinula si se gola u kući moga brata", ispalim besno. Pa, ako ćemo mentalno da se karamo, onda ima da se karamo do zadnjih granica.

„LAŽEŠ?", izbeči se i podlakti.

„Lažem!", zarežim.

„Dakle ništa nisam uradila", nasmeje se toliko veštački da mi dođe da je udavim.

„Ne sećaš se šta si radila?", cedim kroz stisnute zube dok joj stežem rame.

„Šta sam radila, Darko?"

Zagledam se u nju i polako osećam kako podrhtavam od besa! Pa, nećemo tako, slatka moja, pomislim. „Rekla si sinoć nešto", nadvijem se nad nju. „I, prestani da se praviš blesava jer nisi bila mrtva pijana i znam da se svega sećaš!", viknem.