NA METAR OD ISTINE 5. Deo

OSMO POGLAVLJE

Darko

Pola sata prolazi, a ja ležim pored Nine i mazim joj kosu boje kestena. Gledam je kako mirno spava. Iz sekunde u sekundu sam sve svesniji šta mi se desilo, šta sam sa njom doživeo i da sam kapitulirao.

I dalje se sećam onog prvog puta kada sam je video kod Miroslava na svadbi kako igra na stolici, sećam se da sam osetio takvu želju da je pojebem, da to nije bilo normalno...

Sećam se i drugog puta, kada sam joj držao otvorena vrata bolnice i njene arogancije, i tada sam poželeo da je jebem u prokleta usta.

Ali, naš treći susret na rođendanu kod Damira... Naš treći susret je nešto počeo u meni da lomi i lomi, sve dok se očigledno nisam slomio, pa prelomio da je povedem sa sobom.

O, da... Ima ona 'ono' nešto što meni treba. Ima neku harizmu koja me smiruje, ali ima i crtu koja me izluđuje.

Zatvorim oči na tren sećajući se šta sam nesvesno izgovarao dok sam svršavao. I jebi ga, sad me te reči toliko guše da smišljam razlog da se iskupim.

Lagano se izvučem iz kreveta, uzmem odelo i odem u njeno kupatilo da se istuširam da je ne bih probudio. Čim se sredim napuštam kuću, izvozim motor iz garaže i sedam na njega. Krenem lagano ka centru dok mi na pamet padne savršen poklončić koji će joj usput i trebati.

Pravo jezdim do ortaka koji ima radnju mobilnih telefona i biram zlatan ajfon, a iza toga kod operatera po njen novi broj i na kraju završim kod Petra u kafiću.

Palim 'njen' mobilni, unosim par brojeva telefona od ljudi koje je upoznala, pa svima pustim poruku da je to njen broj.

„Sereš da si kupio zlatan ajfon", Petrov dlan mi opali rame.

Pogledam u buraza. „Ćorav si ili šta?", zamlatim mobilnim.

„Pa, dobrooo", otegne. „U modi je, i tako tooo", zakoluta očima.

„Nini sam ga kupio", kažem dok ga vraćam u kutiju.

„Opa, bato!", zvizne dok klima glavom.

„Nemoj ti meni – opa bato, nego pričaj šta se 'to' kod tebe dešava?"

„Joj, brate", otpuhne dok mu konobar spušta espreso i mineralnu vodu. „Nismo nas dvoje uopšte dobro, čak štaviše, mnogo smo loše", sav se smrkne.

„Uradi nešto. Pričajte, idite negde...", zagledam se u njega i ono što vidim nije dobro.

„Nije mi stalo", ozbiljno kaže. „Ne volim je i... pa, jebi ga", doda. „Želim razvod", ispali.

„Dobro...", zamislim se malo, ali ja sam ga poznavao. „Ako je ne voliš, pošteno je da joj kažeš", kažem poučen svojim lošim iskustvom. „Rastanite se kao ljudi, a ne kao zveri."

„Ha!", ironično se nakezi. „Bih ja, brate moj, ali matori neće ni da čuju. Gde jedinac da im se razvodi posle osam meseci braka. A, uz to, kad sam razvod pomenuo Zorani, bacila se u plač i odmah zvala moju majku, i... pa, ne pitaj za dalje."

„Jebi ga, Petre", jasno vidim da mu je svega preko glave. „Ako to nije 'to', presecaj na vreme."

Pored toga što je Zoranu oženio zbog trudnoće koju je izgubila nakon svadbe, ostao je sa njom iz sažaljenja. Znao sam da kad to prođe, neće od njih biti ništa jer se Zorana nije uopšte trudila da nečim zaseni Petra, hvatala se njegovih roditelja koji su joj držali stranu.

I, dok sam ja završio sa Petrom, otišao do mog restorana, uzeo jelo i vratio se, noć se lagano spuštala na Valjevo.

Sjašem sa motora, uzmem kese i laganim korakom uđem u kuću.