NA METAR OD ISTINE 5. Deo

DVADESETO POGLAVLJE

Darko

Izlazim iz kupatila i zastanem gledajući u Ninu i Damira kako spavaju. Mali se skoro sakrio u njena nedra, a moja duša ga zagrlila. Uzdahnem i okrenem se da uzmem odelo. Pomolim se svim Bogovima da nam ispuni želju i da imamo jedno dete. Jednu bebu da udahne sreću mojoj Nini, jer ma koliko želeo naše dete, Nina je bila odraz mog života. Od njene sreće je zavisila i moja sreća.

Lagano izađem iz sobe, pomislim kako sam prvi ustao u cik zore, ali iznenadim se kad vidim da Stefani pije kafu.

„Jutro", osmehnem joj se. „Ima li jedna i za mene?"

„Ima, ima", ustane odmah i pristavi kafu.

„Nadam se da te Petar sinoć nje mnogo uplašio", setim svog jadnog buraza.

„To je Petar?", Stefi me iznenađeno pogleda i malo se zacrveni.

Klimam glavom dok je analiziram jer blago rumenilo na njenim obrazima priča mnogo više. Jebi ga, Petar je tako uticao na žene. Dovoljno je bilo da ga vide i požele sve i svašta. Odlučujem se da ne komentarišem previše, a u glavi mi zavlada zbrka.

Nina koja sa Dankom ponovo kreće na analize, Stefani koja još pati za mamom i Petar koji je sjeban do srži i negde sam siguran da do podneva neće dići dupe iz kreveta. Čak i pijan je došao kad mu je Ljubiša javio da je Nina imala teži oblik upale jajnika.

„Mali", krupna šaka me opali po leđima pa malo odskočim sa stolice. „Nemoj brinuti, jer imam osjećaj da će sve biti u redu", Miroslav sedne za sto preko puta mene.

„Nemaš pojma koliko mi znači što ste došli", stegnem šolju. „Samo trebalo je i Neru da pozovem jer ne želim da se naljuti kada sazna kroz šta mu sestra prolazi, a i Neda je radila sa Dankom pa...", skupim usne dok razmišljam o tome.

„Pričaj sa Ninom i ubijedi je", jednostavno kaže.

„Ima još nešto", pogledam u svog brata.

„Slušam", Miroslav se iste sekunde skoncentriše na mene.

Počnem da mu pričam o Petru koji je sinoć kasno stigao i kako je stigao, pa kažem i razlog zašto je naglavačke upao u kuću, a pažnju nam odvuče Stefani koja se tiho nasmeje. Dovoljno je bilo da se pogledam sa Miroslavom i da oba zaključimo da se Petar dopao Stefani. Pomislim kako uopšte nije momenat da joj se sviđa moj 'buraz' jer je u ludilu zbog proklete Zorane.

„Vidi...", Miroslav tiho počne. „Ako mi sâm bude spomenuo da je njegova bivša žena abortirala njihovo dijete, pričat ću s njim", namršti se i otpije kafu. „Ionako sad mora malo da se druži sa mnom jer danas se izliva konstrukcija za njegovu kuću i sa materijalima kojima se zida biće brzo gotova."

„Znaš... On mi je kao brat... Kad sam došao ovde, Petar mi je pomogao oko svega, pa čak i pozajmio novac da počnem sa prvim restoranom", zamislim se na kratko, ali nastavim. „Pogurao me je da vam se približim, a Nina me je vratila porodici...", priznam.

„Pobrinut ćemo se i za našeg buraza", Miroslav se osmehne. „Ako ga iko razumije, pa to sam ja", zajedljivo doda.

Oba se okrenemo kad začujemo ženske glasove i Damira kako nešto neće. Vidim kako ga Nina nosi, pa pružim ruke da uzmem malog nervoznog stvora.

„Gde je zapelo?", pitam ga, jer uporno viče kako nešto neće a ni razbudio se nije.

„Doručak, doručak", Danka veselo kaže i odmah staje u kuhinju da mu spremi jelo.

„Neceeee, neceeee! A, neceee!", vrisne magarac i zabije glavu u moje grudi što nas sve zasmeje.

„E, nećeš doručkovati!", Miroslav mu šaljivo vikne. „Neće ti mama dati doručak!"