Isprošena

4

Prošlost

- Gde idemo? – gledam Dogana koji me vozi ko zna kuda.

- Sastanak još uvek nije gotov, ono je bila samo večera.

- Aha –šta li je smislio?

- Ne brini ne ujedam. Van kreveta.

- Zašto sve što kažeš zvuči seksi?

- Ili ti jednostavno moje reči tumačiš seksi.

- Aha, problem je sigurno u meni – nasmešim se.

- Opusti se, stigli smo.

- Gde? – pitam i izađem iz automobila.

- Je li ovo staklenik?

- Tako je, dođi – pružio mi je ruku koju sam prihvatila.

- Samo malo.

Sačekala sam da izvadi ključ i otključa a zatim smo ušli unutra.

Prvo me je zapljusnuo snažan miris cveća a onda sam ugledala.

- Vau – rekla sam iskreno dok je moj pogled prelazio preko redove i redove prelepog i raznobojnog cveća.

- Ovo je tvoje?

- Naše ali moj brat je glavni, ovo je neka vrsta njegovog hobija.

- Dakle Mustafa voli cveće.

- Da.

- A ti ovako sakupljaš poene kod žena?

- Zapravo ne.

Okrenem se ka njemu.

- Ti si kao ovo cveće, raznobojna.

- Ha . . . pa hvala – valjda.

- Možemo li da prošetamo?

- Zato smo ovde.

Wau, tip stvarno zna kako da očara devojku.

. . .

- Mirišem kao omekšivač – njuškam samu sebe u Doganovim kolima i to već neko vreme.

- Moraću par puta da se istuširam samo da bih oprala miris – ma gde smo mi?

- Kuda idemo? – pitam posle nekog vremena jer sam razgovarala sama sa sobom a Dogan me nije prekidao.

- Vodim te na plivanje.

- U ovo doba?

- Da.

- Nemam kupaći – kažem prvo što mi padne na pamet.

- U redu je, neću se ljutiti ako te vidim golu.

- O znači to je tvoj plan, dobar si – moram da priznam.

- Hvala ali pre bazena . . .  – skrenuo je ispred jedne poslastičarnice.

- Odmah se vraćam.

Gledam ga kako ulazi, kupuje nešto, očigledno slatko, plaća prodavačici koja se previše smeši, krava, uzima kesu i izlazi napolje.

- Otvori – kaže mi i startuje auto.

- U redu.

Izvučem kutiju iz kese i otvorim je. Puna je sitnim kolačima svih oblika i boja.

- Volim slatko – objašnjava.

- Vidim – mogu i ja biti slaka.

- Probaj, dopašće ti se.