Isprošena

14

Zatekla sam dedu samog.

- Zdravo deda.

- Zdravo Azra, jeste li završili obaveze?

- Da – sednem pored njega.

- Nešto te muči?

- Zašto si bio tako strog prema mojim sestrama i meni?

Sklonio je brojanicu.

- Zato što ste morale da naučite, zato što ste to mogle da podnesete.

- Pa podnele jesno ali . . . mrzela sam svoj dom, ovo mesto. Ne uvek ali ponekad.

- Mrzela si odgovornosti i ono što te očekuje ne dom.

- Pobegla sam deda.

- Zato što sam ti ja dozvolio.

- Da, naš dogovor - kažem.

- Naš dogovor. Dovodiš u pitanje svoje odluke zar ne?

- Možda.

- Dobićeš dete, više ne možeš na misliš samo na sebe, prvo ćeš uvek misliti na to dete, zatim želiš da ima porodicu kao ti. Problem je što je tvoja porodica ovde, tvoje sestre i njena deca a ti ćeš biti hiljadu kilometara daleko i sama a to te plaši.

- Jesi li vidovit ili nešto?

- Nisam vidovit bio sam na tvom mestu.

- Kad?

- Kada smo se tvoja baka i ja venčali, i mi smo želeli da pobegnemo daleko i mučila su nas ista pitanja koja muče sada tebe.

- Bila sam sigurna da znam šta želim i onda odjednom bum. Preispitujem sve.

- To znači da razmišljaš, sazrevaš i nisi više sebična. Porodica je obaveza i to obaveza za ceo život.

- Da, počinjem to da shavatm.

- Samo polako, imaš još mnogo toga da učiš Azra, tek si zagrebala površinu.

Zašto mi ovo zvuči strašno.

. . .

Budim se u pola noći okupana znojem. Imala sam košmar, nešto, ne sećam se ali pažnju mi zaokupljuju bolovi u dnu stomaka.

Ustanem i odem u kupatilo.

- Mama! – viknem iz sve snage.

Dok se vozimo na putu ka bolnici, deda zove nekog doktora a Zehra Dogana ja sam snažno stegnula majku jer se silno bojim. Krvarenje u trudnoći nikad nije dobar znak.

- Sve će biti u redu dušo ne brini – mama me teši.

Plačem kao kišna godina dok čekamo doktora. Jedino što me drži prisebnom jeste moja majka.

- Azra! – Dogan je ušao kod doktora sav zabrinut.

- Šta se događa? – pita dok mi prilazi.

- Ne znam – rasplačem se.

- Ostaviću vas - mama me ljubi u čelo.

- Molim te mama nemoj da ideš – držim je za ruku. Bojim se.

Znam da je tu Dogan ali ne želim da ona ode, ona je moja mama.

- U redu dušo – biću ovde.

Doktor je ušao i rukovao sa sa Doganom, mama je objasnila da sam prokrvarila i odmah je privukao ultrazvuk. Podignem gornji deo pidžame jednom rukom dok drugom snažno držim majku i čekam.