Isprošena

10

Nikad nisam videla svog dedu u krevetu. On je snažan, ponekad loš, autoritativan, on je aga; nikad bolestan i uvek budan.

- Deda – priđem bojažljivo njegovom krevetu.

- Priđi Azra – kaže umorno.

- Žao mi je – izletelo mi je.

- Sedi.

Okrenem se oko sebe i ugledam stolicu koju privučem do njegovog kreveta.

- Da li znaš kako sam upoznao tvoju pokojnu baku?

- Vaši roditelji si vas upoznali, ugovoren brak.

- Ne.

- Ne?

- Upoznao sam je pre toga.

- O – ovo je novo.

- Zaljubili smo se i tajno se venčali.

- Zaista? – deda buntovnik? Vau.

- Da ali kada su naše porodice to saznale bili su ljute. Zato smo organizovali lažno venčanje, obavili smo sve običaje naravno ali na kraju venčanje je bilo lažno jersmo mi već bili venčani. Podsećaš me na nju.

- Stvarno? – nikad mi to nije rekao.

- Da i ona je bila tako vedra, puna života, željna sveta i sklona kršenju pravila. Njena je ideja bila da se tajno venčamo.

Nasmejem se na ovo.

- Voleo sam je, više od ičeg na svetu, dok nismo dobili tvog oca onda sam njega voleo najviše.

- Zar ne treba tako da bude?

- Dete je jedna polovina tvoje duše, druga polovina ste partner i ti.

Deda romantičar? Vau izgleda da je ovaj susret sa smrću upalio.

- Oduvek sam bio slab na tebe, zato sam tolerisao tvoje gluposti ali i pored tvojih gluposti ti bi na kraju učinila ispravnu stvar, to volim kod tebe.

- Deda ja ne razumem šta želiš da kažeš.

- Tebe i tvoje sestre sam vaspitao najbolje što umem i želim da iz moje kuće odeš kao one, uzdignute glave.

- Deda ja se ne stidim svojih odluka, znam da nisu sve bistre ali moje su.

- Ostani, ispoštuj mene i svoju majku.

Deda ne naređuje, deda moli. Šta se dešava?

- Da li umireš? – pitam ga.

- Da – potvrdio je.

- Ha – stavim ruku na srce.

- Ali doktor je rekao . . .

- Ne umirem od danas, bolestan sam već neko vreme.

- Ali zašto nisi rekao nešto?

- Zato što nisam želeo. Obavio sam sve što sam želeo osim jednog, da udam najmlađu unuku.

Kako čovek da reaguje na ovo? Misli . . . to je moj deda, neko koga mrzim i volim u isto vreme a on sad umire.

- U redu deda, biće sve kako ti želiš – obećam.

Nasmešio mi se zahvalno.

- A sad me ostavi, mislim da ću zaspati.

- U redu.