Isprošena

18

U salonu smo deda, mama, sestre i ja. Svi ćutimo i to me izluđuje, nisam strpljiva osoba po prirodi.

- Hoće li neko konačno da progovori? – pitam.

- Lagali smo vas – mama je prva progovorila.

- U redu je kćeri, ja ću - deda se namestio.

- Vaš otac, moj sin, Mehmet pre dvadeset i dve godine odabrao je drugačiji život.

- To mogu da razumem – kažem.

- Sa drugom ženom – reklaje majka.

- Varao te je?

- Nije . . . sa mnom se oženio zbog dužnosti a sa tom ženom je bio . . . .

- Zato što nije imao morala! – deda je viknuo.

- Vaš otac je imao porodicu, dobru i poštenu žene i tri prekrasne ćerke ali njemu je bilo dosadno, poželeo je da živi, bez njih – namrštio se.

- Oduvek su mi bila sumnjiva njegova česta odsustvovanja od kuće. Vaša majka nije postavljala pitanja ali ja jesam. Naredio sam da ga prate – napravio je pauzu i vidim da mama guta knedle.

- Saznao sam da on ne putuje toliko često već da živi sa drugom ženom, u drugom gradu. Nevenčano, tajno, u grehu.

Čak ni ja nisam bila ovoliko buntovna.

- Rekao sam vašoj majci a vašem ocu sam dao izbor. Ili će napustiti zauvek tu ženu i posvetiće se porodici, ili će za mene i sve vas biti mrtav – kaže žustro.

- Vaš otac nije odabrao nas . . . – mama plače.

- U trenutku kad je izdao sopstvenu porodicu moj rođeni sin je umro za mene – deda je leden. Bila sam fascinirana.

- Zar nas nikad nije zvao? - pita Benu.

- Nakon što je vaš deda oterao vašeg oca pronašla sam ga na izlazu iz grada. Pitala sam ga još jednom da se vrati, zbog vas tri.

- Šta je rekao? – Rejan je pita.

- Da pođemo sa njim, želeo je da pronađe neki stan za mene i vas tri, da se sporazumno razvedemo i da vas delim sa njim i tom ženom.

- Pa, obično tako funkcionišu razvodi – kažem.

- Vaša majka nije učinila ništa čega bi se sramila, posvetila je život vama – deda je brani.

- Na meni je bilo da biram. Da li otići sa decom i nevernim mužem bez igde išta samo da bi on živeo sa drugom ženom ili da živim onako kako treba, pružim ćerkama dobar primer i naučim ih pravim životnim vrednostima. Odluka da ostanem u ovoj kući kao, prvo snaja a zatim i ćerka ove kuće je bila samo moja, i za ove dve decenije nisam se nijednom pokajala jer sam ovde imala oca, podršku i dom – mama je pogledala u dedu i došlo mi je da se rasplačem. On joj je poput oca.

- Znam da ste zbunjene i da želite neku vrstu istine koja bi opravdala vaš oca ili mene ali nema je. On se nije javljao godinama, nije vas tražio.

- Ali zašto se sad pojavio? – pitam dok moje sestre plaču.

- Žena zbog koje je napustio porodicu je poginula.

- Jesu li imali dece? – pitam.

- Ne. Vaš otac se vratio jer navodno želi ponovo da bude vaš otac – deda se namrštio.

- Naravno, odbio sam jer ne može nakon dvadeset godina da nastavi tamo gde je stao.

- Razume da ste sve sad odrasle i imate svoje porodice, i ne mogu vam zabraniti da viđate oca ali on u povoj kući nije dobrodošao – mama kaže.

- U redu – ustanem.

- Gde ćeš? – pita me Benu

- Na spavanje, mrtva sam umorna.

- Ali reč je o našem ocu.

- Azra ovo je ozbiljno – Rejan se nadovezuje.

- Koliko ja vidim prilično je jednostavno ili ste na njegovoj strani ili na dedinoj i maminoj. Biram mamu i dedu, prosto – raširim ruke i ostavim ih. Hej ja od nas tri biram dedu, to je čudo.

. . .

Budi me puna bešika, ova trudnoća me ubija. Otrčim u kupailo i obavim sve, brzo se vratim natrag jer mi zvoni telefon. Dogan.

- Dobro jutro – javim se.

- Dobor jutro, zovem da proverim kako si.

- Samo što sam se probudila.

- Znači u redu si?

- Zašto ne bih bila?

- Zbog tvog vaskrslog oca.

- A to, pa on je nas napustio, otišao je da živi sa drugom ženom.

- Znači nećemo ga u naš život?

- Ne.

- Samo to sam hteo da znam. Da te vas ukradem za ručak?

- Mi se tome radujemo.

- I ostale su još neke sitnice za venčanje.

- Ah, neka se time bavi tvoja tetka, žena živi za to.

- U redu, vidimo se kasnije.

- Vidimo se.

Siđem dole i začujem tihe glasove mame i dede. Nije lepo ali odlučim da prisluškujem.

- Kćeri deci usadiš moralne vrednosti i nadaš se da će ih oni poštovati. Možeš da kontrolišeš njihov život možda dve decenije, nakon toga prepušteni su sami sebi.

- Nikad me nisu brinule Benu i Rejan uvek su bile poslušne i posvećene porodici ali kad je Mustafa u pitanju nisam sigurna, one ga se sećaju, idealizuju ga. Ne želim da ih povredi – mama šapuće.

- Ti tu ne možeš ništa, to će biti njihova odluka.

- Izgleda. Ne mogu da verujem da me je od dece Azra najviše iznenadila, mada od nje ne bi trebalo ništa da me čudi.

- Za razliku od svojih sestara Azra ima stav - deda kaže. Vau deda.

- Ona me je najviše podsećala na Mustafu svojim ponašanjem.

- Grešiš, Azra nije kao Mustafa, da ima svoju volju ali ona voli porodicu i veruj mi ta mala i te kako zna razliku između dobrog i lošeg, osim toga veliko je zlopamtilo.

- Ali trudna je i njena trudnoća je rizična, ne želim da je išta uznemirava – mama je tužna zbog mene.

- Ne bih se brinuo mnogo zbog toga.

- Ipak brinem.

- Nemoj jer njen suprug će presuditi Mustafi ukoliko joj dosađuje.

- Dogan?

Šta? Moj Dogan?

- U početku mi se nije dopao njegov stav, smatrao sam da je arogantan čovek koji ne poštuje svoju porodicu ali kad god je napeta situacija on je spreman da skoči ispred nje i rastrgne svakog ko pokuša da joj naudi. Možda ne mari mnogo za ljude oko sebe ali za Azru i dete? Moja unuka to ne vidi jer je mlada i neiskusna ali ona upravlja njime, nesvesno naravno. Zato se ne bih brinuo za Azru.

Deda to misli o Doganu? Dogan je lud za mnom? Kako ja ne znam ništa od ovog? Gde ja to živim?

- Nadam se da si u pravu oče.

- Jesam a sad se posveti njenom venčanju, biće još malo sa nama.

Jesu li mama i deda to tužni zbog toga što odlazim? I od kad deda ima osećanja? A mama stav? Gde sam ja to živela do sad?

Izgleda da ništa nije onako kako sam mislila da jeste. Otac mi je živ, deda ima drugu stranu kao i mama i izgleda da je Dogan lud za mnom. Šta nije u redu sa ljudima oko mene? Ili je možda problem u mene. Zbog ove trudnoće sam postala glupa.