Isprošena

13

Izduvam nos i bacim toalet papir, pustim vodu i nastavim da plačem.

Gladna sam!

- Azra! – Dogan lupa na mojim vratima.

- Odlazi – dohvatim jastuk i legnem.

Očigledno me nije poslušao jer je ušao unutra.

- Jesi li dobro?

- Jesam! – obrusim mu.

- Nisi, grliš jastuk.

- Pa? Moj je.

- U čemu je problem?

Seo je pored mene i ustala sam.

- Debela sam.

- Am . . . zaista? Nisam primetio.

- Ne mogu da obučem moju ljubičastu seksi haljinu – ponovo krenem da plačem. Ne mogu da se zaustavim.

- Ne treba ti ta haljina, ona je za devojka ne za buduće majke.

- Ma nemoj? Zar to što ću postati majka znači da ne mogu biti seksi?

- Naravno da ne, ti si i dalje seksi.

- Ne laskaj mi. Biću debela, kao bure.

- Smršaćeš, voliš da plivaš.

- Valjda, samo želim da prestanem da jedem.

- Misli da je to hrana za bebu.

- I jeste! Ranije nisam jela po deset puta dnevno. Debela sam! Nije ni čudo što te gole žene čekaju u stan – namusim se.

- Ne čekaju me gole žene.

- Ne zanima me. Idem da jedem – naljutim se i krenem po hranu.

- Ko je rekao da će ovo biti lako? – čujem Dogana ali se ne okrećem.

. . .

- Mislim da su zaruke prošle dobro – moja majka se smeje. Deda, mama, Zehra i ja odmaramo nakon što smo ispratili sve goste.

- Jesu, sve je bilo kako treba – deda potvđuje.

- Dogan je rekao da od sutra počinjete sa priprema za venčanje – deda gleda u mene.

- Da, idemo da odaberemo pozivnice i meni. I tortu – to me posebno veseli.

- A za venčanicu idemo nas dve, i Zehra ukoliko želi – mami je baš prirasla za srce.

- Može, valjda ću pronaći neku koja će mi biti taman – namusim se.

- Azra prestani! Uopšte se nisi ugojila sve je to u tvojoj glavi – Zehra se ljuti.

- Jesam.

- Nisi, zato prestani.

- Dobro.

- Imam nešto za tebe – deda je ustao i pružio mi kutiju. Znam da je nakit.

- Znaš da ne nosim nakit – kažem blago.

- Otvori.

Poslušam ga i ugledam prelepu ogrlicu.

- Pripadala je tvojoj baki, želeo bih da je nosiš na venčanju.

On umire i ako želi da izgledam kičasto, izgledaću kičasto. Pogledam još jednom u ogrlicu. Možda.

- U redu deda. Hvala – poljubim mu ruku.