Isprošena

Epilog

- Mama, Ali mi ne daje loptu!

- Ali daj sestri loptu – kažem mehanički dok proveravam projekat.

- Ona je izgubila moju, rekla si da je sad njena zajednička – podseća me.

- Nikad neću završiti projekat – ustanem i izađem u dvorište.

- Jeste li završili domaće zadatke? – pitam oboje.

Gledaju me poput krivaca.

- Unutra, oboje. I nema igranja dok ne proverim domaći – kažem ozbiljno i oboje odu pokunjeno unutra.

- Glupa lopta – bacim je pravo u Doganovu garažu. Naravno moj suprug je rešio da baš u tom tranutku dođe kući s posla. Sačekala sam parkira auto.

- Šta je lopta uradila? – pita me dok me ljubi u obraz.

- Pravi razdor između moje dece.

- Kao i sve igračke – podseća me.

- Ne podsećaj me. Kako je prošao sastanak?

- Odlično, Mustafa i Alma dolaze na večeru, Alma je trudna.

- Zaista? Baš sam srećna zbog njih dvoje.

- I ja Alma je dobra žena.

- Slažem se. Gladan sam.

- Hajde, Seda je spremila tvoje omiljeno jelo.

Mustafa je pre tri godine popustio i dozvolio ocu da ga oženi, na divno iznenađenje Alma je bila prava za njega, mirna i kulturna, baš kao on. Malo su se u početku nervirali jer nikako da ona ostane trudna ali savremena medicina im je pomogla.

Moja sestra Benu je i dalje sa Kemalom, dobili su još jednu devojčicu i ona kaže da je srećna, Rejan se razvela od Buraka pre četiri godine i preselila se u Istanbul sa ćerkom, otvorila je butik i dobro joj ide, kaže da je zadovoljna.

Moj deda je umro mesec dana nakon što sam rodila Alija, njegovog prvog unuka, nikad neću zaboraviti njegov izraz lica kada sam mu rekla da smo ga nazvali po njemu, mama kaže da je umro srećan.

Moja mama i gospodin Hasan žive zajedno, naravno venčali su se po propisima i istrpeli ogovaranja. Nisu oni zaljubljeni preko ušiju oni jednostavno nadopunjuju jedno drugo i mirno žive, sa tetkom Nur.

A Dogan i ja? Pa mi se svakog dana borimo za naš brak. Nije uvek lako, Dogan puno radi a ja kalkulišem, uzimam samo projekte koji su u gradu da ne bih putovala zbog dece. Nije sve med i mleko ali na kraju dana ne bih svoju porodicu menjala nikad. Znam koliko me moj suprug voli i poštuje jer zašto bi inače trpeo sve moje bubice? Priznajem, teška osoba u braku sam ja. Ali sama sam birala svoju sudbinu i ponosna sam na svoj izbor i svoju borbu.

Jer život je borba.

Borba sa tradicijom.

Borba sa porodicom.

Borba za porodicu.

Borba za ljubav.

Borba za decu.

Borba da vaspitaš decu.

Borba sa glupim igračkama.

Borba da se rasaniš ujutru i na vreme odeš na posao.

Borba za brak . . .

Ali na kraju dana ta borba je tvoj izbor, izbor da se boriš za ono što voliš.

. . . .

I kraj, eto niste čekali puno na nastastavke. Sledeća priča je Kasiopejino sazvežđe i ona kreće već sutradan.

Laku noć i pozdrav za sve.