Isprošena

15

Moj život se promenio. Ne umem to najbolje da objasnim ali moja majka me pazi kao dete, jesam njeno dete ali ipak, deda se takođe promenio, više nije onaj naprasit čovek koji samo naređuje i hoda naokolo nagoveštavajući kako ono nije običaj, niti ovo . . . on se smirio, kao da nema više snage, mislim da je to zbog bolesti zato se sve više zatvara u svoju sobu. Moje sestre su moje sestre, svakodnevno se čujemo i posećujem ih stalno, one mene malo manje jer imaju porodice i muževe koji meni ne pašu. Doganov otac Yaguz i tetka Nur su moji robovi, ne baš robovi ali kako ću im ja podariti prvo unuče ljudi su van sebe od sreće, Yagiz će biti dobar deda i jedini mom detetu a Nur? Pa nikad nisam pitala Dogana zašto se ona nije udala ali i ona je srećna mada me nervira poput moje majke, stalno mi daju savete koje ne tražim ali ko mi je krv odabrala sam porodicu. Mustafa je malo živnuo sa očeve strane jer mu ne traži ženu za sad, fokusirani su na Doganovo i moje venčanje, Mustafa je dobar čovek nadam se da će upoznati neku dobru ženu, zaslužuje to.

A Dogan? Pa ne mogu reći da nije zainteresovan jer jeste, stalno je uz mene, brine se, u toku je, ohladio je sa vikanjem oko običaja i mešanja naših porodica i naš odnos je po meni pauziran. Međusobno se poštujemo i razgovaramo ali uglavnom o bebi, nikad ne razgovaramo o nama. Ne znam da li je još uvek ljut na mene i ako jeste neće to pokazati jer mu je previše stalo do deteta koje nosim, vidim to na njemu, ali on i ja . . . Ne znam gde smo, niti šta će biti od nas u budućnosti ali ponekad mislim da nas drži zajedno samo ovo dete koje nosim. Trudim se da ne mislim puno o tome i uživam i trudnoći.

- Gospodine Hasan – više se ne iznenađujem kad ga ugledam ispred kuće.

- Zdravo Azra, kako si?

- Dobro, Vi?

- Starački, hoćeš li da odemo na ručak?

- Naravno, samo da se presvučem uđite.

- Hvala.

Gospodin Hasan u ove tri nedelje čest je gost u dedinoj kući, bar dva puta nedeljno svrati po mene i vodi me na ručak, ponekad sa nama ide i moja majka. Pričamo, smejemo se i prošle nedelje shvatila sam zašto mi posvećuje toliku pažnju, on je usamljen, baš kao i moja majka. Znam da je ovo luda ideja i da kad bi me neko čuo gađao bi me šerpom ali moja majka i gospodin Hasan bi bili dobar par. On je mešavina mog dede, Dogana i Mustafe. Poštuje sve običaje kao deda, ima tu crtu ozbiljnosti kao Dogan i prema meni je fin kao Mustafa. Moja majka je sva u običajima ona je stvorena za ženu domaćicu i ne smeta joj to. Koliko bi bilo pametno da ja tu provodažišem? Verujem da dokle god je moj deda živ moja majka neće napustiti naš dom i sigurno neće učiniti ništa što bi ga osramotilo jer svih ovih godina izdržavao nas je moj deda, što me vodi do drugog problema, deda i mene izdržava i tako sam došla na ideju da se zaposlim. Ponovo Doganu, majci i dedi se to sigurno neće dopasti zato sam u tajnosti konkurisala za posao u jednoj poznatoj firmi. Nisam kokurisala za posao samo sam poslala projekat za školu koju planiraju da grade. Verovatno neću pobediti na konkursu jer nemam iskustva ali bilo mi je dosadno.

Gospodin Hasan i ja uživamo u najboljim jelima jer čovek je veliki gurman i iskreno ima ga sa svih strana, a ja sam trudnica i pored njega se ne ustručavam, ne mogu biti deblja od nejga.

- Moj prijatelj u subotu otvara novi restoran na obali i naravno zna koliki sam gurman.

- To je lepo.

- Pitao sam se da li bi išla sa mnom?

- Gospodine Hasan jeste li čuli da sam ja nekad odbila hranu?

- Vala nisam.

- Naravno da ći ići sa vama, to je sutra?

- Tako je, doći ću po tebe u sedam, može?