Nauči me voljeti

2.

-" Oteta sam, molim te pozovi policiju..."

Govorim starijoj zeni koja mi ostavlja cist pokrivac na stolici i gleda me kao da sam luda. Jesu li ovde zapravo svi poludeli! Oteli su me iz moje kuce, doveli ovde ponasaju se kao da sam neki bitan gost! Dodjavola!

-" Gospidjice Nedo, podjite za mnom..."

Konacno, konacno je progovorila, odmah sam pristala. Zelim da idem odavde!

-" Vecera je pistavljena, sve sto volite je ovde na stolu..."

Moje oci se prosire za dva broja, sprda li ona mene.

-" Cujes li ti mene zenska glavo, oteta sam ne poznajem ove ljude. Necu da jedem! Ne zelim da budem ovde. Odmah pozovi policiju... inace"

-" Dobro vece gospodine Lave.."

Pogledala je preko mog rame spustajuci svoj pogled ka podu

-" Kakav Lav? Sta pricas ti!"

Izgubim strpljenje, kad iza sebe zacujem...

-" Dobro vece"

Grub muski glas, dopire iza mojih ledja. Skupocjeni parfem se igra sa mojim nozdrvama. Isti tren se okrenem, ispred sebe gledajuci Lava... Covek koji ima poprilicnu visinu, jasno snazno drzanje. Sigurnih 28-9 godina... Mladalacki stil i nevjerovatno ljut pogled.

-" Hoces li mi ti konacno objasniti sta radim ovde!"

Ne znam kako je moj glas i dalje izgledao samouveren bez straha jer ovo ispred sebe sto me gleda kao plen definitivno plasi.

Pokazao je ruku ka stolu, dok mi starija zena pogledom objasni " bolje sjedi... ne buni se."

-" Cuj me decko, momak... Coveve... Ja ovde ne zelim da budem! Imam obaveza! Ako ste me oteli,koliko novca zelite!? Sta zapravo zelite!"

Ovaj covek je lud! Mirno je uzeo pribor i krenuo vecerati kao da ja ne dozivljavam 2. Nervni slom danas.

-" Jesi li ti normalan!?"
Sad vec izgubim strpljenje preostalo, ali magicno ga dobijem kad na sto postavi pistolj. Ubice me?

-" Veceraj pa cemo razgovarati Nedo..."

Prisla sam stolu postavljajuci ruku na stolicu.

-" Odakle znas moje ime?"

Kratko je bacii pogled ka meni,  nastavio je jesti hranu kao da ne postojim.

-" Ako ne veceras, neces saznati sto si ovde..."

Njegov glas ne mjenja boju, i dalje je grub i dubok..

-" Nisam dijete gospodine Lave da me ucite kad cu da jedem! Hocu odgovore na svoja pitanja."

-" Bio sam jasan, ili vecera i razgovor ili gladan stomak i mnogo nedoumica do sledece vecere..."

Pristanem na igru uzimajuci hranu sa stola, gladna sam ali i preplasena gde sam i zasto sam ovde...