Nauči me voljeti

12

Ulazim u ogromnu salu zajedno sa Viktorom i jos par Lavovih ljudi, samo jedan momak, Lavovih godina prisao je i meni i ljubazno se osmehnuo.

-" Dobro dosla Nedo... Spremio sam svu opremu za tebe."
Pruzio je ruku ka meni.

-" Zdravo"

-" Moje ime je Goran, i nakon par casova ces rukovati sa oruzjem kao i Viktor."
Pozdravio se i sa ostalim te opet obrati paznju ka meni...

-" Podji za mnom..."

Pogledam prema Viktoru, a on klimne glavom. Goran mi pruzi pancir i neke naocare koje je rekao " obavezno stavi" potom preko mog vrata stavi malo teze slusalice

-" Nisi nikad koristila oruzje?"

-" Nije bilo potrebe..."

-" Razumijem, ovde repetiras, a poblacenjem ove crne stvari ispaljujes metke. Jednostavno je... Potom kad povuces malu rucicu sanzer ispadne i samo gurnes novi..."

Poceo je da se smije, a ja kao da mi objasnjava japanski jezik gledam u pistolj.

-" Lako je, ponovicu opet."

Strpljivo ponovi, nakon cega me uputi prema metama...

-" Ispali prvi metak"

Skupim se i kao zec pritianem okidac kad metak zavrsi ne znam ni ja kuda, pistolj na jednu ja na drugu stranu.potom se Goran krene smijati kao lud.

-" Nije lose za prvi put..."

-"Ocajno je, shvatila sam..."

-" Nije, samo moras otvoriti oci ne stisnuti, i tebi nista ne moze da se desi... Samo ocima pratis kuda gadjes..."

**Lavova perspektiva**

Ualzim u dvoranu i zaticem Gorana koji uci Nedu. Pomjera njene kukove, priblizava se njenoj faci, dise na njen vrat bukvalno. Pritom se ona smije i pokusava da objasni nesto zbunjena. Moji ljudi su okolo, ali ne reaguju. On ovakvu bliskost ne moze da ima sa njom.

-" Kakav je ucenik"

Goran se odmah okrene i odalji od nje...

-" Prilicno dobro pamti, gde si Lave"

Pruzio mi je ruku, dok se napravim da nisam primetio... Neda je shvatila ocigledno da sam namjerno prosao pa se namrsti.

-" Preuzecu tvoju obavezu Gorane"