Nauči me voljeti

28

-" Stvari koje su se desile sa nama..."
Njegov glas se po prvi put promjenj

-" Desile su se i ako to nikad nije smjelo da se desi... Grubo ce zvucati, ali noc u hotelu je bila velika greska. Samo smo bili poneseni potrebom"
Cijelim tijelom prodje val hladne struje koji me natera da zadrhtim, kao da se bol skupljala u mojim geudima ovim. Ocekiva sam, ali ipak nadala sam se da ce biti drugacije.

-" Oboje smo se zanijeli,nepromisljeno radeci stvari koje pocinju da nas povezuju. Ti i ja ne smijemo, ne mozemo i necemo funkcionisati zajedno."

Pogledao me je u oci, a ja dam zadnji atom snage da drsko gledam u njega kao da se ne radi o mojim osjecanjima.

-" Ne krivim tebe, ja sam kriv jer nisam umjeo da se kontrolisem, muskost je ovladala da te pozelim ispod sebe zaboravljajuci na tren ko si ti..."

-" Zaboravljajuci da sam ti obaveza koju si duzan ispuniti ne jer ti je stalo do mog zivota vec do rijeci koju si dao Brajanu... Smatrajuci onim sto se desilo greskom!?"

Zastao je spustajuci pogled, opet...

-" tvoj zivot je meni vazniji od mog... tim sto sam spavao sa tobom sam uradio najvecu gresku svog zivota. Ja nisam neko ko je za ljude poput tebe i svakako nisi zasluzila da ja budem prvi, ali ne mogu vratiti vreme."

Usne ne uspjem da otvorim, koliko god se trudila... Nisam uspjela da ista kazem

-" Desila se greska nije ni tebi, nije ni meni znacila. Samo je zaboravi.."
Krenem ustati, a on pokusa uhvatiti moju ruku kad jaukne.

-" Obecao sam Brajanu bratsku ljubav,da cu te cuvati... Nisam ostao hladan prema tebi, ne plasi mene sto te volim! Plasi me sto ti volis mene..."

Srce zatreperi, a oci kao da jedva trpe suze koje se kupe. Sta je sad ovo? Prestava u kojoj on govori odjednom da voli?

-" Ja sam sve, ubica, krvolovna zver, propalica,covek kamem, bez emocija... Moja smrt se ceka svaki dan, ne zivim miran zivot, nikog nikad nisam voleo pre, ali umrecu ako ne danas, sjutra... Umalo da umrem na svom imanju, pored svih mojih ljudi u drugoj drzavi... Ocigledno mi je sudjeno da te volim do groba, takvu tvrdoglavu i djetinjastu ja cu umreti srecan jer sam te ljubio, a ti?"

Brisem suze dok on drzi moju ruku pokusavajuci da ne pokaze nervozu, da ispravi sve sto je rekao malo pre.

-" Voljeces me, patices zbog mene, shvatices da ti ne sluzim nicemu, ja cak i ne znam kako funkcionisu muska i zenaka ljubav... osim da mislim na tebe, da si svuda oko mene cak i kad nisi. Ja te necu umeti voljeti kao princezu, a ti zasluzujes nekog ko ce znazi da ti polaze ljubav... Cuvati te i voleti vise od mene nece niko..."

-" Kuda vodi ovo? Priznanje ljubavi, a do pre 5 minuta je sve greska. Ne volis ti mene, onog kog volis ne zoves greskom..."

-" tim cinom  si postala moja Nedo, a ti ne smijes biti moja... Doneo sam odluku..."

Nakrivim glavu, jer njegovo stezanje prstima me na tren pokoleba

-" Sta neces me vise voleti?"

-" Volecu te do groba, ali ti neces voleti mene..."

Iz fioke izvadi pasos, papire, neke potvrde...

-" Veceras ides u Pariz... Saznao sam da znas francuski. Uplatio sam casove, fakultet..."