Nauči me voljeti

3.

-" Preksjutra je nasa svadba..."

Zagrcnula se i umalo udavila, sto mi za malo ne izvuce osmeh na lice. Popila je vode dok je Marija udarala po ledjima da dodje sebi. Odlozim pribor pre nego pocne da mi vristi ma uvo... Ne pada kruska daleko od stabla.

-"Smjesta hocu svojoj kuci, ti potrazi psihijatriju ja nisam psihijatar ne lijecim bolesti u glavi! Koja je ovo skrivena kamera!?"

Gledao sam je u oci i dalje sam se trudio da ne prsnem u smijeh... Ima 22 godine, djetinjasta je, ali posebno dug jezik povukla je na Brajana.

-" Zahvali svojoj majki sto je htela da ti da prezime nepoznatog coveka, pa si ostala Neda Pavlovic... Da je samo postovala dogovor sa Brajanom ne bih morao da te zenim..."

Njene oci kad je ljuta postaju krupnije i definitivno ima skoro pa ostar pogled kao ja.

-"Ja i Brajan nemamo nista, apsolutno nista zajedno! Njegovo prezime sam htela promeniti ali mi nisu dozvolili da uzmem majkino ili ocuhovo!"

-" Pitam se i zasto..."

Kazem vise za sebe jer ocigledno ne zna ko joj je bio otac. Ustao sam i krenuo prema sobi, jer sa njom veceras necu uspeti da pricam ocigledno je nezadovoljna muzem.

-" Vrati se ovamo! Ko si ti da odes tako od mene i predlozos mi da se udam! Jesi li skrenuo sa uma!?"

-" To nije predlog... Preksjutra ne svadba zelela ti to ili ne zelela."

Zakljucam vrata od svoje sobe, ali mali davez me ne pusta. Odlucim da kuliram to sto lupa na vrata, istusiram se i dovedem u red, a ona i dalje ne oduataje.

-" Lav? Bolje reci debil! Sta umisljas ko si ti! Nisi ni moj tip, statiji si od mene, ja ne zelim da se udam!"

BRAJANE zasto bas ja!? Zasto meni da das malu razmazenu devojcicu da pazim i da radim ove gluposti!?

-" Otvori mi ta vrata, nismo zavrsili razgovor!"

Trazila je, dobice... Otkljucam vrata, a ona kao specijalac udje u moji sobu!