Nauči me voljeti

19

-" Tiho Nedo.."

Cujem kako Viktor pomaze Nedi da udje, a da ne provalim da je pijana.

-" Bas ne umijes da joj kazes NE"

Malo ostrije kazem uzimajuci Nedu u narucje.

-" Ni ti..."
Vedran mi odbrusi kroz smijeh, a ona me krene udarati da je spustin.

-" Prepustam ti je..."
Pobjegao je dok se Neda tetura ispred mene. Pomogao sam joj da legne u svoju sobu jer ne zeli da je ponesem. Dobro je pokrijem dok je hvatao san.
Vratio sam se u svoju sobu i legao na krevet hvatajuci se ugovora,kad mi zalupa na vrata.

-" Ja ocu odje sa spavam, sto ja spavam tamo"

-"Vise ne ides iz kuce nikad."

Kazem vise za sebe,a ona se dogega do kreveta.

-" Samo da znas da ti nisam oproatila ubistvo! I da sam me nervira sto si kamen od coveka. Sto pricas malo i sto te nikad nema kuci."

Sjela je ispred mene da ne bih mogao da pobjegnem.

-" I samo da znas da mi se ovde ne svidja, i da te mrzim jer si zivozinja. Bezosjecajan si"

Primakla mi se.

-" Stvaran si... dobri je prije sam se svadjala sa Viktorom misleci da si ti."

-" Moras da spavas..."

-" Prvo da ti kazem da znam da imas osjecanja duboko u sebi..."

-" Kad se otreznis pojasnices mi zasto sam skot bezosjecajna zivotinja koja ipak ima osjecanja"

-" Devojka te prva poljubi, a ti odes preksinoc u sobu i ostavis me da placem sama."

-" To je bila nasa greska, i ajde sad spavaj..."

-" Necu sa spavam, hocu da ponovis gresnu"

Ustala se i stala ispred mene

-" Nedo sjutra ces se otrezniti pa cemo pricati..."

-" Uvek ti naredujes gospodine Kosticu"

Prisla je korak blize krevetu.

-" Ustani i ponovi gresku ako imas osjecanja ili spavaj u svom krevetu i gledaj kako te sjutra ujutru mrzim..."

Ovako pijana kupi moje fore...

-" Laku noc..."

Drsko krene da ide, ali je povucem nazad i spojim nase usne... ne znam kako je pijana uspjela da stvori tempo od kog sam gubio kontrolu... pribijam je uz vrata,i nastavljam nemilostrdno da je teram na svoj tempo. Poslednju snagu iskoristim da se oduprem njenim usnama i da ne uradim mnogo gore.

-" To vec govori sa si zaljubljen u mene... Znala sam da nisi ravnodusan..."

Podignem obrvu,dok pokusavam da sakrijem osmjeh, cekam da se otrezni...

-" Ocu da spavam tu pored tebe, i da ti nije palo napamet da odes sjutra na posao, da ponovimo..."

Pribila me u svoj zagrljaj, da ne mogu mrdnuti iz njega. Zasto nikako ne mogu da joj odolim?