Nauči me voljeti

5.

-" Gospodjice Nedo, zelite li vjencanicu ili neku elegantnu haljinu?"

Uputin devojci ostar pogled, ocigledno je poludjela kao i svi u ovoj kuci.

-" Nedo, Lav ce biti bijesan ako ne budes saradjivala... Ne zelis da ga naljutis..."

Kucna pomocnica mi je odmah pokusala uterati strah u kosti.

-"Gde je Lav,hocu da pricam sa njim. Ovo ne ide ovako!"
Devojka sa slikama se odmakne od mene jer izgleda da jedina shvata da sam ovde protiv svoje volje.

-" Mozes li mi dati telefon?"

Kazem tiho dok Marija odlazi po kafu.

-" Naravno gospodjice Nedo..."

Pruzila mi je telefon te isti tren odem u kupatilo i okrenem policiju. Izvucicu se od ovih ludaka! Kratko je zvonio telefon kad sa druge strane slusalice zacujem glas...

-" Pilicija, izvolite..."
Olaksanje mi padne u srcu.

-" Ovde Neda Pavlovic, oteta sam i primoravaju me da se udam! Molim vas pomozite mi!"

-" Gde se nalazite, mozete li nam opisati prostor.

-" Nekih 10. Minuta od grada, ogromna kuca, sredjena sa nekim kamenom, ogromna ograda... Vlasnim je Lav, ne znam mu prezime..."

-" Ne mozemo vam pomoci..."

Pipp pipp i veza prekinuta!

-" alo! Sta je sa ovim svetom, jeste li svi poludeli! Koliko mozga imate oteta sam!"

Krenu mi size na ocima, dok pomusavam da smirim disanje. Uzalud! Policija se ne javlja i ako zovem 5 puta. Necu sa radim ovo,onaj ludak se ne sali!
Zacujem otvaranje kapije i snaznu skripu guma koja se zaustavi u dviriatu. Potom lupanje vratima. Par trenutaka zacuje se.

-" Izadjite iz sobe!"

Toliko bijesno da sam na tren poskocima u mesto od straha.

-"Izadji Nedo odmah!"

Brzinski stanem uz vrata da ne bi provalio.

-" Necu da izadjem, ti nisi normalna osoba!"

Snazno lupi sakom o vrata, na sta se pomjerim kako se ne bi srusila na mene.

-" Izadji!"

Kao mis se izvucem iz kupatila i shvatim da nikog nema, on je bijesno disao i gledao u mene.

-" Na silu..."
Sta god da sam htela reci,nisam uspjela...

-" Ja pricam!"

Prodrao se i prisao mi par koraka.

-" To sto si uradila bilo je najgluplja stvar koja postoji! Policija ti ne moze pomici, niko ti ne moze pomoci! Ti si jedina preostala u porodici Pavlovic, meta si da te ubiju! Svaki tvoj glup i neisplaniran potez pomaze da su ti 5 korala blize!"

Tijelo mi je samo drhtalo od njegovog pogleda, grubih pokreta i glasa, strah je sam prolazio tijelom.

-" Mene niko ne juri da ubije!"

Uzvratim istim tonom, a on ironicno pocne da se smije.

-" Mislio sam da si zrela!Zapravo se ponasas kao dijete! Ako ovako nastavis bice ti mnogo blize nego sto mislis... Zato me prokleto slusaj!"

Izasao je i ostavio vrata otvorena, kad zacujem lupanje koje se brzo prekine, a njegove grube korake opet zacuejm kako se priblizava.

-" Izvoli, Brajan je ubijen,tvoja majka je ubijena,ocuh je ubijen... Nijesu poginuli, umrli prirodno,ubijeni su! I ako mi se budes protivila, ubice i tebe na isti nacin zato ne pravi vise glupe poteze upozoravam te po 3 put."

Na pod baci nekoliko papira,slika i zalupi vrata toliko snazno da su se i zidovi zatesli.

(***)

Jedva da zaustavim svoje suze bar na tren, zasto su me doktori lagali! Oboje su ubijeni i brutalno pretuceni sve zbog skota Brajana! Mezim ga! Mrzim sto imam njegovu krv, sto mi je on otac...

-" Ajde mila da veceras..."

Odmahnem glavom gledajuci u papire.

-" Lav je isti skot kao Brajan, drvo bezosjecajno koje laze! On sigurno ima neki plan da me ubije i ti znas za taj plan! Ostavite me na miru!"

Vrisnem na Mariju i opet suze krenu da padaju kao kisa, a ona pridje i njezno uzme moju ruku.

-" Lav jeste bezosjecajan, ima mnogo razloga da bude, ali sve sto mu je bitno u zivotu jeste da tebe zastiti. On je strog, ima previse pravila, svoje granice... Naviknes se vremenom na njega koji malo prica, puno radi, ne dolazi kuci... On nikad ali nikad ne laze"

Ustala sam jer me njene rijci opuste, te krenem za njom... Lav je vec sedeo sa par ljudi koji su mu pomogli da me otme. Kad sam prisla,ustali su i napustili kucu.

-" Jesi li konacno shvatila?"

-" Zasto su me lagali da su umrli u saobracaju?"

-" Jer sam ja tako hteo!"

-" Koliko dugo si me posmatrao, kad sve ovo znas..."

Slegnuo je ramenima...

-" Prvi put sam te video kad si dosla ovde."

-" Odlucivao si o mom zivotu, a nisi me znao?"

-"Davao sam instrukcije tvojoj majki, radila je sve da te zastiti... I jednom me nije poslusala, zato je sad nema. Rekao sam da ne spasava svog muza, otisla je..."

Brza pitanja,brzi odgovori... i naravno moje suze jer ja ovo nisam znala. Stranac bolje zna od mene.

-"Ne cmizdri!"

-" Ti si jedan bezosjecajni skot. Prica se o mojoj majki. O tome da ja ne znam za ovo."

-" sssss, devojcice... Sjutra budi spremna, ne komplikuj,ne trudi se da promenis moju odluku prihvati moje prezime i pravi se da si srecna. Kad zavrsimo obaveze, manje ces me glesati. Sad veceraj i odmori"