Nauči me voljeti

9.

-" Nemoj da zaboravis nesto Viktore"
Izjurim iz sobe cim cujem Viktorov glas...

-" Cekao sam tebe da ustanes, Lav ti je ostavio poruku pre nego je otisao na stolu."

Klimnem glavim, vesela sam jer cu dobiti konacno stvari koje voli.

" U koliko obecas da se neces odvajati od Viktora mozes poci sa njim... Ali sa njim bez ikakvog bjezanja i ostalih glupih poteza"

-" Viktoreee idem sa tobom"
Vrisnem i pre nego ista kaze ja sam vec sela u auto. Pruzio mi je karticu i upalio auto.

-" Govori kuda da vozim i kuda idemo sve..."

-" naravno..."

(***)

-" Pogledacu na sprat ne mrdaj."

Govorio je dok smo trazili velike slusalice,kad osjetim ruku na svoje rame.

-" Nedo?"

-" Matija..."
Ustanem se i popravim kosu brzinski.

-" Ono sinoc..."

Zastao je i pogledao u mene.

-" Ne znam zasto si mi sve to rekla, mislim da sam bio kulturan prema tebi... Malo sam povredjen..."

-" Ne znam o cemu se radi, ovaj...ja..."

-" Nisi mi rekla da si udata..."

-" Nisam udata, to je... Ubicu Lava!"

Kazem bijesno! Jer mi kroz glavu prodje da je sinoc pricao o drustvenim mrezama.

-" Hoces da popijemo kafu preko puta, moramo da razgovaramo.."

-" Ja ovaj..."

Pogledam u Viktora koji razgovara sa radnicom, a potom u Matiju...

-" Ajde..."
Odlucno kazem, iz inata prema Lavu. Hocu da znam sta je rekao Matiji...

Zauzela sam mesto i vec uveliko gledala u njega, nesto mu hvali... Odjednom kao da to nije to,osjecam krivicu jer sam ovde,nisam ispostovala ni Viktora ni Lava... ali Lav se petlja u moj zivot i mislim da ne gresim previse. Nisam daleko od Viktora, znam gde je kuca. Doci cu.

-" Znaci nisi udata?"

-" Nisam... i nista od toga nisam ja pisala... pritom nemam ni telefon.."

-" Cuo sam da si napustila fakultet,ne znam od kud te nagle promjene... Posle pauze koju si zelela sa nama, cuo sam samo da sve napustas... ne shvatam nista."

-" Duga prica, sve je komplikovano i..."

I naravno Lav ulazi u kafic i oci upire pravo u mene. Vec se noge polako odsecaju dok prilazi za prvi slobodan sto bas pored nas.

-" Popicu sok od obecanja..."

Rekao je malo glasno te pogledao u mene...
-"Je li sve uredu?"

-" Jeste..."
Trgnem se te pokusam da djelujem normalno.

-" Hoces da idemo odavde?"

Shvatio je da mi je neugodno, dok ga Lav gleda kao plijen koji ce svaki cas napasti...

-" Mislim da je bolje da ides odmah sad..."

-"Ne bez tebe..."

-" Vidimo se ubrzo..."

-" ali.."

-" Nema ali bolje odmah idi!"
Zbunjeno je ustao te gledao u Lava izgleda da je shvatio taj pogled pa je odmah otisao preko vrata.