Nauči me voljeti

30

Potpisujem papire i vucem svoj kofer do auta. Zagrlim snazno Mariju, Jakov po prvi put me znazno povlaci u zagrljaj.

-" sad ces da zivis dobar zivot, uzivaj i kad se vratis bices bezbjedna..."

Potapse me po ledjima, pogledam okolo Lava nema.

-" Cuvaj se i hrani redovno molim te..."

-" Hocu."

Pozdravim se i sa ostalim ljudima

-" Ajde Nedo..."

Pogledam u Viktora i udjem u auto, spustajuci pogled...

-" Budi dobra djevojcice..."

Prozor se otvori, a njegov glas dopire do mene.

-" Nadam se da si srecan..."

Drsko kazem, dok on proviri glavom...

-" Kad nekog volis onda brines..."

-" Kad nekoh volis ne pustas ga da ode..."

-" Kad nekog volis, a ne mozes mu pruziti tu ljubav onda se potrudis da druga osoba zivi srecno... Zivi srecno i zaboravi na sva osjecanja."

Klimnem glavom, a on lupne auto i Viktor krene da vozi. Molila sam Boga da uradi nesto kako bi ovo propalo i kako ne bih otisla ali uradili su sve da bezbjedno odem... Cak ni auto nije bilo u njihovom vlasnistvu da neko ne posumnja. Ne verujem da me je pustio da odem. Ne verujem da sam de zaljubila u njega... Zasto!?

** LAVOVA PERSPEKTIVA**

-" kako si?"
Podignem pogled, pogledam u sat, a avion zacujem kako prolazi izmad nase kuce...

-" Ako je ona bezbjedno, ja sam dobro."

Potrudim se da legnem, dok bol uzasnu osjecam u grudima. U glavi mi je 100 pitanja, samo jedam zakljucak ja ovu malu volim.

-" Plakala je i molila da se vrati."

Jakov spusti telefon i odmahne glavom.

-" Imace divan zivot,dobar fakultet,sve sto joj treba. Vrenom ce da zaboravi... vremenom ce da se navikne. Bice ona dobro"

-" A ti?"

Pogledam u stranu gutajuci kneglu u grlu... Postenije je da je pustim zar ne?

-" Bicu srecan jer je sretna"