Nauči me voljeti

10

Bez rijeci sam ustao sa stolice i krenuo prema izlazu, a ona odmah dotrci.

-"Nemoj ga pratiti,nije nista kriv... Molim te Lave nemoj da ga povredis..."

Samo sam je pogledao, znao sam da ne treba da slusam Viktora, da ce uraditi neku glupost! Sama je sjela u auto dok je Jakov dao gas.

-" Gde je Viktor?"

-" Mislim da mu nema spasa od Lava..."
Prokomentarise Jakov na sta kratko bacim pogled prema njoj.Suze joj odjednom krenule, ali toliko me nije zanimalo. Voljeo bih da mogu da je kaznim na svoj nacin tako da vise nikad ne bi pokusala ista slicno. Kao da sam ja srecan sto moram da se brinem o njoj koja juri za balavcem!

-" Molim te nemoj da ubijes Viktor, on nije kriv. Uradila sam to jer si slao poruke sa mog profila iz inata. Nije on kriv!"

Nisam nista komentarisao, vec kad se parkiramo kuci, Viktor izadje ispred.

-" Ziv si..."
Dotrcala je do njega da se uvjeri da je stvaran.

-" Nisi to trebala da uradis..."

Tiho je dodao i pogledao prema meni.
** Nedina perspektiva**

Zasto ga se u ovoj kuci svi plase? Sta je sa njima?
-" Idi u svoju sobu."

-" Ti meni dugujes objasnjenje sta radis po mojim drustvenim mrezama!"

Konacno pustim svoj jezik sad kad niko nije nastradao, ali on ocigledno prolazi pored mene kao da sam vazduh

-" Nemas pravo da radis te stvari! Nisi mi otac!"

-" Zapravo sad sam ti i brat i otac i muz! Ovo necu tolerisati vise nikad!"

Pribio me je uz zid svojim vristanjem, kad opet zalupi vrata da se sve zatrese. Ne zelim znati kakav je kad je zaista ljut na nekog kog ne stiti... Ali on je kriv,sta misli da sam ja dijete!?
Usla sam i ja ljuta u svoju sobu, a na krevet me sacekaju sve stvari sa spiska. I ako se radujem, kao da imam neku blokadu zbog toga sto sam prekrsila obecanje, a on svoje nije... jos je pudtio da krenem sa Viktorom.