Nauči me voljeti

7.

Nedelju dana lutam ogromnom kucom sama, Lava od vencanja nigde nema, kao ni njegove desne ruke Jakova. Pokusavala sam dobiti bilo kakav telefon, ali u ovoj kuci nema nista sem dosadnih knjiga o finansijama, cak ni muziku ne mogu da pustim.

-" Srecan rodjendan..."

Trgnem se iz misli te ugledam Mariju sa tortom u rukama.

-" Hvala"

Spustila je na sto, dok ja kao malo dete zamisljam zelju da pobjegnem odavde... probala sam predivan kolac, a onda ugledam i da se vrata od kapije otvaraju. Moje oci vide moj divnog muza. Ljuto je hodao prema kuci,vristao kao lud i na kraju zalupio vrata

-" Marija donesi hranu u moju sobu.."

Prosao je ni ne gledajuci u mene. Zarobljena sam ovde,ne mogu da mrdnem iz kuce, slavim sama svoj rodjendan... U kuci sam sa ludakom Lavom koji je emocijonalan koliko i kamen na putu.

(***)

-" Nedo, zvao te je Lav da dodjes hitno je"

Dvoumila sam se da li da odem nekih 3 minuta, ali definitivno moram da pricam sa njim bar o nekoj vrsti moje slobode. Bar sad kad je posle nedelju dana dosao kuci.

-" I ja zelim sa tobom da razgovaram..."

Kazem i odmah zatvaram vrata gledajuci jesmo li sami. Imam 23 godine i moracu da molim za svoju slobodu.

-" Tvoja licna karta i pasos su sada sa mojim prezimenom... Drustvene mreze su obrisane i vise nece moci da te iko nadje. Ispisnica sa fakulteta je ovde."

Bijes obuzme moje tijelo

-" Koliko si ti bolestan lik!? Ko ti je dozvolio da me ispises sa fakulteta? Ko ti je dozvolio da ulazis na moje drustvene mreze?jesi li ti lud!?"

Ustao se, duboko udahne i fiksira moje oci.

-" Sve dok ne rijesim problem sa likovima koji su ti ubili oca, koji oce da ubiju tebe sam glavni lik za donosenje odluka utvom zivitu..."

Smireno odgovori
-" Ja tebi nista ne verujem!"

-" imovina tvog oca je moja, prepisacu je tebi kad zavrsim sve. U slucaju da umrem testamentom ti je prepisano sve. I molim te ne vristi vise probusila si mi usi."

-"Ja imovinu ne zelim, a zelim zarko da te zbrisu sa zemlje i da sve prodam i odem odavde!"

Poceo je da se smije i cekam neku reakciju ali osim smeha nista ne dobijem.

-" Zelim ti da umres Lave Kosticu!"

Zalupim vrata snazno da i Vijktor poskoci, te pojurim u svoju sobu.