Život bez njega - Treća sezona priče "Ne zaboravi me" - Završena

Uvod - Smrt

Ja:Kako se ovo desilo?! Spasite ga! Spasite...!

Vrištim na lekare koje je moj otac poslao da bi spasili Miloša. U jednoj borbi s Barbarossama, Miloš je poginuo. Ubila ga je lično osoba koja me je spasila od Jovane. Dilan.

Ja:Ostani sa mnom...

N:Ingvild, idemo li dalje? Ingvild?!
Natalija me drma i vuče ali sve što ja vidim i čujem je Miloš.

H:Mali te čeka kod kuće, moramo da se vratimo.

N:Ne! Moramo da idemo dalje i osvetimo ga! Malog čuvaju u Šefovoj jazbini. Barbarosse su nam sad tako blizu. Ing, molim te saberi se. Šta radimo?

Obrišem suze s lica i ušmrknem nos te ustanem ostavivši doktore da se bore za Milošev život. Samo preživi... Samo preživi...

H:Ingvild, ne moraš ovo da radiš. Vidi, trebaš svom detetu, ne glupiraj se.

Ja:Vozi.

Kažem Hugu iza koga sednem na motor te on nevoljno krene velikom brzinom. Ostali su nas stizali polako, a ja sam vadila svoje igle iz torbe i punila pištolj mecima.

H:Dobro, ovo ti je prvi put da se susrećeš s Dilanom?

Ja:Njemu će biti poslednji.

Uperim pištolj u grupu ispred nas i ispalim dva metka. Jedan je promašio, drugi je pogodio njega, ali ne u srce.

H:Ingvild, tri metka! Stomak, srce, mozak! Potrudi se!

Skočila sam s motora i ostavila Huga te krenula napred. Bes koji trenutno osećam je neobjasnjiv.

Ja:Kako si mogao!?

D:Nisam imao izbora...

Čujem kako slabašno govori kao da ne želi da se bori sa mnom. Naredio je ovima iza njega da spuste oružje te sam svo petoro upucala i krenula na njega.

Ja:Nisi imao izbora?! Izbora?!! Jebenog izbora nisi imao?!!

D:Ingvild moraš da razumeš, ja sam to uradio jer...

Gurnem ga jako te padne na zemlju. Očekivala sam da se brani ali me je samo pustio da ga udaram i udaram. Pesnicama, nogama, da ga bodem noževima... Pazila sam da pogodim bolna mesta, ali noževi su bili previše mali i služili su
samo za trenutno onesposobljavanje protivnika.

Ja:Zašto!? Zašto...?

Kroz plač sam vrištala znajući da retko ko može da me čuje i da sam upravo ostala sama. U moru ljudi, kada je umro na licu mesta ja sam ostala sama.

G:Dobro je. Vodimo ga s nama.

Goran me jedva odvoji od Dilanovog izubijanog tela te on i Bojan počnu da ga vuku po travi odvodeći ga do kombija. [...]

F:Moraš da se sabereš. Svima nam je teško ali ti sada imaš bebu. To je plod vaše ljubavi. Moraš da misliš o njemu.

Fiona mi je brisala krv s lica dok sam stajala u kamionu.

Ja:Kada ga dovode?

Upitam misleći na Miloša, tačnije, njegovo telo. I dalje ne mogu da verujem da ga nema, da su ga ubili...!

B:Hugo? Imamo problem.

H:Dolazim.

Hugo POV

Još jednom bacim pogled na Ingvild nalon čega krenem za Bojanom. Prema njegovom izrazu lica moglo je da znači samo jedno...

Ja:Dilan je pobegao?

B:Pa...nešto je pobeglo, ali to nije Dilan. Miloševo telo...nema ga.

Skupim obrve gledajući ga užasnuto.

Ja:Vidi, svi smo pod stresom zbog njegove smrti, ali trebalo bi da se smiriš. Doktori su ga verovatno već odneli do kombija.

B:Hugo, jebena vreća je tu.

Okrenem se i vidim crnu bačenu vreću punu krvi i doktore oko nje. Ubijene.

B:Neko nije želeo da Miloša odvedemo kući. I očigledno su ga doktori videli...

Ja:Ingvild se ovo neće dopasti...

Prođem rukom kroz kosu pufnuvši uznemireno. Nemoguće je. Kamion je na samo par metara od ovog mesta, mora da je neko video...

B:Ingvild ne mora da zna.

Pogledam ga neodobravajuće. Znam i sam da ne bi htela da ide kući dok ne nađe Miloševo telo, ali sa druge strane, stres kroz koji trenutno prolazi...

Ja:Šta predlažeš?

B:Igle za uspavljivanje. Neočekivano joj moramo ubosti u venu.

Klimnem glavom te on izvadi iz džepa napunjene igle, i polako krenemo ka kamionu.

B:Pored onolikih ljudi nisam svestan kako je telo nestalo.

Ja:Trećina organizacije... Polovina bije Dilana, polovina je sa Ingvild...

N:Ne! Ne, Natalija uradi nešto!

Ingvild je vrištala, otimala se i plakala dok smo joj davali lek za spavanje. Previše se naprezala tokom ove misije a nije prošlo mnogo otkad je rodila.

G:Zar ga nećemo tražiti?

Odmahnem glavom i naslonim se na volan rukama brišući suze. Goran sedi do mene, a do pre par sati je tu sedeo Miloš.

Ja:Nemamo vremena... Moramo da smirimo Ingvild. Ostavili smo neke naše ljude ovde i poslaćemo još pola organizacije kada se vratimo. Suviše smo umorni i ne možemo da razmišljamo u ovakvom stanju.

Pokažem na naše rane te se setim Ingvildinog plača.

FLASHBACK

Ms:Čestitam, rodila je prekrasnog dečaka. Uđite da ga vidite.

Gledao sam u Miloša i srećno mu pocepao majicu koju je nosio. Ostali su ponovili isto i čestitali mu te smo svi stali na prozor i rekli mu da podigne roletne sa istog da bismo i mi odavde mogli da vidimo dečaka, pošto više nas nije moglo da uđe unutra.

Ja:Šta je?

G:Nisi srećan?

M:Izgubio sam opkladu, kako da budem srećan?

Nadureno kaže te se setim da su se Ingvild i on kladili kad ju je unosio u auto na putu do bolnice. Pre samo par sati... Miloš je želeo devojčicu, a ta veštica je uvek nekako znala da će biti muško.

Kraj FLASHBACKA

G:O čemu razmišljaš?

Ja:O danu kada ga je rodila.

G:Misliš da će malom pričati o njemu?

Ja:Svi ćemo...

Nasmejem se jedva sećajući se šta sam sve radio s njim da odvojim Ingvild od svakog dečka koji joj se obrati kada mi je priznao da je zaljubljen u nju. I kad sam mu ispucao boju u dupe.
Izvini što nisam stigao na vreme, brate moj...

Mišljenje? 😭😂❤️
Izvinite na greškama u kucanju, ako ih ima. Večeras sam dovršavala deo i iskreno se nadam da će vam se dopasti. Prve dve priče koje sam pisala na Wattpadu, ustvari sam prebacila sa instagrama ovde i planiram još mnogo priča da pišem, ali moje srce trenutno pripada ovim likovima i ja prosto ne mogu da izdržim bez Ingvild i Miloša, a sada i njihovog deteta. 😍🤍
Sigurna sam da su vas ove sezone smorile ali sam isto tako sigurna da ima mnogo vas kome se priča sviđaaa.. ❤️❤️❤️