Život je kocka 🔚

III poglavlje

Aleksandar P. O. V.

Nedelju dana je prošlo, uspeo sam da završim sve obaveze u firmi neke sam čak i odložio. Nakon još jednog napornog dana odlučio sam da uzmem dve nedelje odmor.
Naravno da to neće biti odmor već ću se u potpunosti posvetiti bebi. Kako vreme prolazi sve više sumnjam da je neko slučajno ostavio bebu i to baš ispred mog stana koji je na poslednjem spratu. Da su hteli samo tako da je ostave onda bi je ostavili ispred zgrade.

"Petre idem da vidim bebu. Hoćeš sa mnom?" Zahvalan sam Petru. Pružio mi je podršku sada kada mi je najteže. On mi je najbolji drug i sa njim sam počeo da se družim na fakultetu.

"Naravno, stižem za 10 minuta kod tebe."

"Ostaviću otključano možeš da uđeš moram da se istuširam pre nego što krenemo."
Završio sam razgovor i krenuo ka kupatilu. Tuširanje mi uvek prija. Nadam se da će bar malo otkloniti nervozu.

1h kasnije

Kako neko može da ostavi ovo malo nevino stvorenje? Čudan osećaj kola mojim telom dok u svojim rukama držim bebu. Prvi put se u svom životu smejem od srca. Beba me samo posmatra verovatno ni njoj nije jasno šta se dešava. Ne mogu da verujem da sam počeo da se smejem bebi o kojoj ništa ne znam. Gde je onaj hladni čovek? Onaj koji ne pokazuje svoja osećanja? Pored nje sam potpuno drugi čovek.

"Gospodine, vreme je da beba spava."

"Samo još 5 minuta."

" U redu ali nakon što završite bebu vratite u svoj krevetac."

Mislim da su ovo najbržih 5 minuta u mom životu. Pričao sam sa advokatom, pokrenućemo u najkraćem roku postupak za DNK test.

Nisam više mogao da čekam. Znam da ukoliko test bude pozitivan mnogo toga će se promeniti. Ne znam ni da li želim da sve ovo bude istina. Od kada sam bebu ugledao ispred mog stana, dani mi prolaze kao u nekom snu. Nesvestan svih događaja samo čekam da već jednom istina bude otkrivena.

Do sada nisam razmišljao o deci, porodici. Znam da imam 30 godina ali do sada nisam imao ozbiljnu vezu. Čekao sam devojku koja neće biti kao i sve ostale. Onu koja će videti mene, ne moj račun u banci. Očigledno je život imao za mene drugačije planove.

"Gospodine, testiranje u laboratoriji je zakazano za ponedeljak u 10h. Budite na vreme tamo da ne bi bilo problema."

" U redu. Pošaljite mi adresu i biću tamo."

"Da li je to sve?"

"Za sada da." Spustio sam slušalicu i shvatio da mi je trening preko potreban. U svoj gužvi nisam vežbao nedelju dana. Moram da razmislim šta želim od svog života.

***

Prošli su najdužih mesec dana u mom životu i sve se promenilo. Beba je moja. Nemam pojma ko može da bude majka. Nakon što su je ostavili niko se više nije pojavio.

Vreme je. Ovakav život nikako nije dozvoljen za jednog muškarca koji je postao otac. U početku sam bio zbunjen, kada bi mi neko rekao da će mi neko ispred stana ostaviti bebu i da je ta beba moja, nasmejao bih se i rekao bih mu da je lud. Ali ovo je stvarnost. Postao sam otac. Jedino što želim da uradim za ovo malo nedužno stvorenje jeste da mu prištim život iz snova. Ostaviću svoj raskalašni život, a pomoć oko čuvanje bebe potražiću od majke.

"Ćao mama, kako si? Šta radi tata?"

"Dobro smo sine, planirali smo da odemo na odmor. Kako si ti? Da li ti je potrebno nešto?"

"Ne mama, samo sam hteo da vas pitam da li bi hteli da dođete na par dana."

"Je l sve u redu sine?"

"Da jeste. Pričaćemo kada dođete."
Najbolje je da sačekam da dođu ovde i onda im saopštim ovu krajnje neočekivanu promenu u mom životu. Verujem da će me podržati kao i do sada.

Razgovor sa mojima je kratko trajao pa sam preostalo vreme iskoristio za istraživanje članaka o bebi i njenom odrastanju. Dobro je pa sada ima sasvim dovoljno sadržaja koji mogu dosta da pomognu.

Tata i mama su se javili stižu za dva dana. Samo se nadam da do tada ova vest neće stići do novinara. Ne želim da tako saznaju da su postali baka i deka. Pre nego što oni dođu želim da opremim sobu za bebu. Stan je dovoljno velik da ne moram da tražim novi. Praznu prostoriju pored teretane koju nisam koristio preurediću u dečiju sobu.

"Gde si?"

"U stanu, zašto?"

"Stižem za 15 minuta."
Ako ovako nastavi ne bi me čudilo da se Petar uskoro preseli kod mene. Od kada sam preko veze uspeo da sredim da beba trenutno bude kod mene, Petar konstantno dolazi. Ali ne smeta mi zajedno čuvamo bebu i vidim da kao što i ja uživam i on uživa.

Neko pokušava očigledno da mi razvali vrata. Verovatno je ponovo Petar nešto uništio.

"Gde gori Petre?" Kroz šalu ga pitam, kada pogledam u njega vidim da nije vreme za šalu.

"Gori ti pod nogama, neozbiljni Aleksandre! Previše si se opustio od kada si dobio bebu."

"Šta se dešava?" Sada već ozbiljno pitam. Petar je uvek taj koji sve okreće na šalu. Ovog puta su nam uloge očigledno zamenjene.