Život je kocka 🔚

XXX poglavlje

Aleksandar P. O. V.

Tmurni oblaci su zaposeli nebo, kiša kao da čeka pravi trenutak kako bi stupila na scenu. Sam početak ovakvog dana mi deluje depresivno i umarajuće. Volim sunčane dana, svakog sunčanog dana bih sa Miom izašao u šetnju.

Bilo je to divno prevodeno vreme tate i ćerke. Sebično sam čuvao svaki slobodan trenutak za Miu. Prvi rođendan je sve bliže a ja imam osećaj kao da sam je juče pronašao ispred stana.

Koristim vreme za teretanu a odmah zatim i za tuširanje dok Mia spava. Kada skuvam kafu i pokušam da otpijem jedan gutljaj, začujem Miin plač. Istog trenutka krenem ka njenoj sobi. Verovatno se uplašila.

Spremanje Mie a onda i moje oblačenje dok Mia gleda crtani film je potrajalo. Kada sam ponovo bacio pogled na staklo koje je prikazivalo divan prizor grada učinilo mi se da su oblaci sada tu u mnogo većem broju kao i u tamnijoj nijansi.

Kao da šalju neku poruku. Siguran sam da predstoji veliko nevreme, samo se nadam da ću u tom trenutku biti u svom stanu zaštićen od svih mogućih nevolja koje mogu zadesiti svakog čoveka u toku nepogode.

Parkiram svoj Rang Rover ispred firme i zajedno sa Miom krećem ka ulazu. U liftu je bila neverovatno gužva. Izgleda da su danas svi odlučili da vredno rade. Kada izađem iz lifta i vidim da Helene nema na radnom mestu shvatim da je odlučila i posao da zapostavi.

Svestan sam da je izbegavala priču o svojim roditeljima, svojoj porodici i da ništa o njoj ne znam ali nikada ne bi poželeo da joj se nešto loše dogodi. Nadam se da je sa njom sve u redu. Sa Miom u naručju sam ušao u svoju kancelariju i počeo sa proučavanjem papira koji su zatrpali radni sto.

Ovog dana neću tako lako napustiti firmu. Obaveze su se nakupile kao da godinama nisam radio. Poslovne sastanke imam na svakih sat vremena i to cele nedelje. Danas samo imam sa šefom računovodstva. Do sada nije bilo nikakvih problema, videćemo šta je ovog puta problem.

"Gospodine, da li ste slobodni? Šef računovodstva je ispred."

"Da, jesam. Može slobodno da uđe." Iznenadio sam se kada sam video da je moja privremena sekretarica pokucala na vrata. To znači da Helena još uvek nije tu. Ne znam šta se dešava sa njom. Pozvaću je još jednom nakon sastanka sa šefom.

"Izvolite, sedite."

"Hvala Vam. Ovako gospodine, konkretno ovde su se pojavili problemi koji kasnije mogu dovesti do ozbiljnih troškova koji mogu da izazovu ozbiljne posledice. Najbolje je...."

Mislio sam da će sastanak sa šefom računovodstva trajati kratko ali sam tako pogrešio. Izneo je veliki problem tako da moram da okupim celu ekipu koja je napravila ovakav problem. Previše su se opustili. Dok sam razmišljao o nastalom problemu i šetao Miu po kancelariji, neko je ponovo pokucao.

"Napred."

"Gospodine, izvinjavam se jer Vas uznemiravam.... alii..." Nesigurno je počela moja privremena sekretarica.

"Sandra da li je sve u redu?"

"Gospodine, upravo su javili. Helena..."

"Šta je Heleni?!?"

"Gospodine, Helena je u bolnici."

"U kojoj bolnici?"

Sa Miom u naručju sam izleteo iz kancelarije. U subotu je bila super. Zašto je sada završila u bolnici. Smestio sam Miu u njeno sedište i krenuo ka bolnici koju mi je Sandra rekla.

Prvo što ugledam nakon ulaska u bolnicu je isti onaj muškarac koji je bio sa Helenom na slici koja mi je stigla sa nepoznatog broja. Zabrinut je. Hoda u jednom nevidljivom krugu. U tom trenutku primetim i tužnog dečka kako sedi na stolici.

"Tata, tata kada će mama da se probudi?" Ovaj nevini dečak mi je izbio sav vazduh iz pluća i to samo jednom rečenicom.

"Ne znam sine, ali ne brini mama će uskoro biti sa tobom i grliće te onako kako ti najviše voliš."

"Tata, ti voliš mamu?"

"Naravno da je volim. I mama mene voli. Uskoro ćemo da saznamo šta je sa tvojom mamom."

Helena je sve vreme bila sa svojim mužem. Kako sam bio tako glup. Ne znam ni kako sam uspeo da držim Miu ali u narednom trenutku sam samo izleteo iz bolnice. Ne mogu ja ovo. Možda je ovo moja sudbina.

Očigledno je da sam u ovoj bolnici suvišan.

Krećem ka svom stanu i zovem Petra.

" Petre, da li možeš danas da paziš na Miu?"

"Mogu ali tek za pola sata."

Biću i ja u stanu ali trenutno sam van sebe. Kako sam dozvolio da se neko ovako poigra sa mnom. Kada sam ušao u stan odneo sam Miu u njenu sobu a ja sam odmah dohvatio flašu viskija.

Petar je stigao kao što je i obećao. Video je u kakvom sam stanju pa nije zahtevao razgovor. Prokleta bila i Helena i njena igra, proklete bile moje emocije koje gajim prema njoj. Ne znam ni kako ni kada ali kada sam pogledao flaša viskija je bila prazna.

Petra nisam video od kada je ušao u stan. Verovatno je kod Mie. Potreban mi je tuš moram da se dovedem u red.

Tuširanje mi je pomoglo i doneo sam neke odluke. Završiću sa Helenom ovog puta jednom zauvek. Nisam zaslužio da sa mnom igra igrice, bio sam iskren prema njoj a ona mi je tako vratila. Verovatno sam poslužio kao zanimacija dok se ne pomiri sa mužem.

Želim im svu sreću ali ovog puta bez mene. Ne znam šta sam uopšte mislio kada sam samo tako uplovio u vezu sa njom. Srećom završilo se pre nego što je i počelo.

***

Dok je Aleksandar postavljao razne teorije u svojoj glavi Helena je ležala u bolničkom krevetu.

"Ne! Pusti me! Upomoć!"

"Doktore, brzo! Ima napad panike." Uzviknula je mlada medicinska sestra koja je bila na početku svoje karijere.