Život je kocka 🔚

XIX poglavlje

Osmeh na licu mi zasija kada vidim Helenin CV. Malo je reći da je odličan samo ne znam zašto nije došla na razgovor? Odlično znam da je bila ovde, šta više došli smo zajedno liftom ali sada se nije udostojila da dođe. Njen problem.

"U redu, javićemo vam uskoro da li ste primljene na posao. Slobodne ste." Zatvaram Helenin CV i ostavljam u prvoj slobodnoj fioci.

Nastavak radnog vremena nastavljam da završavam papirologiju koja se nagomilala, ali odlično mi ide. Bacim pogled na sat i shvatim da je već 19h, moram da idem Nevena je ostala kod Petra.

Pre bolnice svratim do obližnjeg marketa kako bih kupio neke osnovne namirnice koje su mi potrebne kao i par slatkiša za Petra. Znam koliko obožava slatkiše.

Kucam na vratima pre nego što uđem u Petrovu sobu kako ih ne bi zatekao u nekom neprikladnom položaju. Naravno moje kucanje nisu čuli jer su ležali zagrljeni i smejali se nečemu. Drago mi je da je Petar našao svoju lepšu polovinu. Zaslužio je.

"Khmm." Nakašljem se kako bi shvatili da sam stigao. Istog trenutka kada Nevena shvati da sam stigao skoči sa Petrovog kreveta. Jasno je na svom licu pokazala da se posramela, ali nema potrebe. Nisam neki zlikovac koji će sada komentarisati njihovu privatnost a nisam ni zaostao da bih sada sudio.

"Došao sam po Nevenu kao što sam i obećao." Kažem Petru dok mu pružam punu kesu slatkiša.

"Setio si se svega što najviše volim. Hvala tebra." Sa osmehom na licu se zahvaljuje Petar dok gleda odakle da počne. "Sedi malo sa nama, danas nismo stigli da pričamo."

"Kako je na poslu? Je l si sredio oko sekretarice?"

"Nije loše, ovih dana sam malo zapostavio firmu, ali srediću već nekako." Izbegavam temu sekretarice jer nikada nisam i nikada neću nekog moliti da radi sa nama.

"Je l dolazila plavuša na razgovor? Primio si je?"

"Ne. Danas je bila pozvana da prisustvuje razgovoru ali se nije pojavila. Biće primljena neka od današnjih kandidatkinja." Veoma jasno sam rekao.

"Nevena? Zašto nije otišla na razgovor?" Petar zbunjeno upita.

"Ona je trebala da radi za tebe?" Sada već Nevena zbunjeno upita mene. Vrtimo se u krug sa pitanjima ali osim mene niko ne zna odgovor.

"Da, već je dolazila jednom ali morali smo da odložimo jer je Petar tog dana imao nesreću. Danas smo ponovo zakazali ali se ona nije pojavila. Umesto nje došla je jedna crnka, ne sećam se njenog imena."

"Izvinite, odmah se vraćam." Dok uzima svoj telefon gleda u Petra, ne znam šta im se događa ali uz još jedno izvinjenje ona napusti Petrovu sobu.

"Brate, znaš da se ne mešam u tvoj posao, ali..." Napravio je dramsku pauzu kao da će me pitati ko zna šta, siguran sam da znam nastavak ovog dvoumljenja.

"Kaži Petre već jednom."

"Da li možeš još jednom da pozoveš Helenu na razgovor?" Počeo sam istog trenutka da se smejem, nije proglašena za radnika godine da bih je sada ja jurio. "Nemoj da se smeješ, odgovori mi pre nego što se Nevena vrati."  Moj smeh prekida Petar koji nestrpljivo očekuje odgovor.

"Za Nevenu ćeš mi tek objasniti. ispao sam kao neki ludak. Nisam joj dozvolio da dolazi u posetu bez mene jer je prvi put vidim, samo se odjednom pojavila uplakana."

"Nevena je plakala?" Znatiželjno sa nekim malenim osmehom upita Petar.

"Da, udarila je u mene koliko je bila van sebe. Brzo se izvinila i odjurila. Na kraju se ispostavilo da oboje idemo kod tebe. Posle toga se svašta izdešavalo pričaćemo o tome kada izađeš iz bolnice."

"Evo me. Možemo da idemo." Helena prekida dalji razgovor.

"Idemo. Čekam te ispred." Ostaviću im privatnosti znam koliko to znači iako to nisam doživeo.

"Aleksandre, razmisli i javi mi." Dobacuje mi Petar dok zatvaram vrata njegove sobe.

"Hoću." Uzvratim mu pre nego što izađem.

Ostavio sam Nevenu kod Helene jer za sada je tako najsigurnije, ujedno su i bliže meni. Vozim gradom ka mom stanu i razmišljam o Petrovom govoru. Nikada ništa nije toliko zahtevao od mene, mislim da mogu ovu želju da ispunim. Samo ovog puta lično ja ću je pozvati. Pre tog poziva želim da proverim da li je moja sekretarica zvala i zašto nije došla.. Kao što želim da saznam ko je crnka koja je došla umesto Helene.

"Dobro veče, izvinjavam se što te zovem kasno." Zaboravio sam ime moje privremene sekretarice ali i ovako mogu započeti razgovor svakako tu je još sutra, dok ne rešimo problem sa Helenom.

"Dobro veče, gospodine. Da li postoji neki problem?" Zabrinuto upita, znam da nije normalno da zavem u 20h svog radnika, ali sada su mi potrebne informacije.

"Da, da. Sve je u redu, samo su mi potrebne neke informacije. Da li si lično pozvala juče gospođicu Helenu?"

"Da, jesam. Javila se i rekla je da će doći. Međutim danas se nije pojavila."

"Odakle se pojavila crnka koja je bila sa brinetom na razgovor?"

"Ona je rekla da je došla umesto gospođice Helene jer ona nije želela da prisustvuje razgovoru."

"U redu, hvala na ovim informacijama. Pošalji mi Helenin broj, brineti javi da je primljena na posao. Možeš joj reći da je ispunila sve uslove ali da će sutra biti određena njena pozicija u firmi. Prijatno veče."

"Odmah ću Vam poslati. Prijatno veče, gospodine."

Dva minuta kasnije imao sam u svom telefonu Helenin broj. Videćemo da li će se pojaviti nakon mog ličnog poziva. Ovo sve radim samo zbog Petra.