"Dobar dan, ja sam Petrov doktor. Vaš drug je prebačen u našoj bolnici a meni su uputili vaš broj kako bih vam javio da možete doći, omogući ćemo vam posetu."
"U redu, hvala Vam puno. Dolazim za 10 minuta."
"Potražite me na drugom spratu prva kancelarija, levo."
Prekinuo sam poziv i odmah preneo novosti Neveni koja je preko puta mene ispijala kafu.
"Imam dobre vesti. Idemo u posetu."
Sreću koju vidim na njenom licu učini da se nasmejem i ja. Ne znam iz kog razloga ali sa Nevenom sam se u toku ovih dva dana zbližio. Gledam na nju kao na mlađu sestru.
"Dozvolićeš mi da ga vidim?" Upita me sada tužno.
"Hoću." Pogledam je sa razumevanjem. Nestrpljivo očekujem da se Petar probudi pa da čujem šta sam to propustio.
Ne želim ni da pomislim da se Petar neće probuditi, znam da hoće. On je veliki borac.
"Idemo što pre da vidimo kakvo je trenutno stanje."
U najkraćem mogučem roku, parkirao sam ispred bolnice i istrčao. Doktora smo pronašli kao što nam je i objasnio u njegovoj ordinaciji.
"Dobar dan, ja sam Aleksandar, Petrov drug." Pružio sam ruku doktoru koji je odmah ustao kada sam ušao u njegovu ordinaciju.
"Dobar dan, Aleksandre. Izvolite možemo odmah krenuti ka Petrovoj sobi. U međuvremenu ću vam objasniti njegovo stanje."
Pola dana sam proveo sa Nevenom u bolnici kod Petra. Umoran sam i više nego što sam mislio. Ujedno mi i Mia previše nedostaje.
"Nevena, hajmo kući. Nećemo zloupotrebiti sada njihovu dozvolu da možemo posećivati Petra kad god želimo. Obezbeđenje pazi na njega i ovde je trenutno najsigurniji."
Doktor nas je obavestio da očekuju da se Petar probudi u narednih par dana kao i da će nakon toga oporavak dobro teći.
"U redu. Idemo." Pomiriljivo je dodala Nevena nakon što je još jednom poljubila Petra u obraz. Video sam sav taj spektar emocija na njenom licu kada je ušla u njegovu sobu. Primetio sam onu neizmernu tugu i žalost jer ga vidi u ovakvom stanju.
"Odbaci ću te do stana, pa se sutra ponovo vidimo." Dodao sam u hodu dok smo kretali ka parkingu bolnice. Obezbeđenju sam dao jasne instrukcije da niko osim mene i doktora ne sme prići Petru.
Odmah nakon ulaska u automobil, Nevena je tiho pustila muziku i još tiše pevušila. Kao da se tek sada konačno oslobodila nekog velikog tereta, sada na njenom licu vidim mali skoro nevidljivi osmeh ali ovog puta to je onaj srećan, neizmerno srećan. Sve one osmehe koje mi je upućivala kako bi izrazila zahvalnost bili su lažni ali ipak mi se dopala. Mislim da čak i ona mene gleda kao starijeg brata.
Ostavio sam Nevenu ispred njenog stana, sačekao sam da uđe u zgradu kako bih bio siguran da je bezbedna ipak i nju viđaju sa mnom tako da je i ona u opasnosti.
"Molim?" Telefon mi zvoni dok skrećem dve ulice dalje od Neveninog stana.
"Aleksandre, dođi brzo. Neki muškarci u crnom pokušavaju da mi razvale stan, ja ću izaći iza zgrade na sporednom ulazu a ti dođi. Molim te požuri." Kroz plač jedva razumem Nevenu ali ne znam kako okrećem se kao neki ludak vozim u suprotnom smeru.
Ne znam kako sam stigao do Helenine zgrade, ali kada vidim nju kako uplakana ulazi u moj automobil samo krećem što brže mogu.
"Vozi me kod moje drugarice, molim te. Nemam gde da idem." Kroz plač mi priča Nevena.
"Ne, ideš kod mene. Ne znam šta ima između tebe i Petra ali video sam kako ga gledaš sve dok Petar ne može da brine o tebi, ja preuzimam tu dužnost." Smireno joj objasnim pre nego što parkiram ispred mog stana, išao sam prečicom tako da smo brzo stigli.
"Izvoli, osećaj se kao kod kuće. Postaviću obezbeđenje ispred tvog stana, kada bude sigurno pokupićeš svoje stvari."
"Ne mogu da budem ovde, najviše jedan dan. Zahvalna sam ti za sve što činiš za mene ali i sam imaš dovoljno svojih obaveza i problema. Pozvala sam te jer ja ni sa kim nisam imala probleme i ovo mi se prvi put dešava. Nisam imala nikog drugog da pozovem. Izvini što te opterećujem i svojim problemima."
"Nevena ovo nisu tvoji lični problemi tako da ne možeš sama da budeš. Ukoliko baš želiš da odeš kod drugarice moramo da sklopimo jedan dogovor." Kratko i jasno sam rekao glasom koji ne dozvoljava protivljenje.
"Dogovor? Kakav dogovor?" Upitala je sada već fokusirana na naš razgovor.
"Imaćeš obezbeđenje sve dok se Petar ne probudi i ukoliko imaš nekih problema istog trenutka ćeš me pozvati. Daćeš i meni adresu tvoje drugarice kako bih mogao da dođem ako bude imalo potrebe. Naš dogovor za zajednički odlazak u bolnicu ostaje, tako da ću te ja svakog dana odvoziti i dovoziti do stana." Gledao sam je bez treptaja jer ovog puta bez pogovora mora prihvatiti moj plan. Ne sme sebe da dovodi u opasnost.
"U redu. Kada mogu da odem kod drugarice?" Suviše uplašeno me upita dok me gleda sa tužnom facom.
"Već sutra kada dobiješ svoje obezbeđenje."
Mama i tata su stigli u stan taman kada sam završio razgovor sa Helenom. Odmah sam prišao i uzeo Miu koja je bila nasmejana. Vreme prolazi a ja imam osećaj kao da joj ne posvećujem dovoljno pažnje. Neverovatnom brzinom raste, ne mogu uvek u svakom trenutku da budem sa njom a tako bih hteo.
"Moramo da pričamo." Obavestim ih kada se smeste na ugaonoj garnituri gledajući zbunjeno u Nevenu koja je već dva dana za redom u našem stanu.
"Ne smete više da izlazite iz stana. Neko nas prati i pre pola sata otprilike napali su Nevenu. Moramo da se strpimo dok ne otkrijem ko se krije iza svih ovih napada a vi ćete nažalost morati sve vreme da budete u stanu. Sada će doći majstori i promeniće sve prozore tako da će staklo biti neprobojno, što se toga tiče bićete bezbedni. Sve što vam je potrebno traži ćete od obezbeđenja a Nevena će večeras ostati kod nas." Završio sam svoje objašnjenje u kom sam hteo da smanjim što više jer što manje znaju bolje je za njih.
Mama je naravno počela da plače dok je tata samo potvrdno klimnuo glavom. Mia se uspavala čim je osetila moj miris tako da sada mirno spava.
Zamolio sam majku da sve objasni Neveni, naravno moj predlog je rado prihvatila samim tim ima mogućnost da ispita naš odnos. Ja sam sa Miom u naručju krenuo ka mojoj kancelariji koju sam sredio par dana pre ovog totalnog haosa. Dok je ona spavala ja sam unajmio privatnog detektiva koji je proveren i odličan u svom poslu.
Zajedno sa Miom krenuo sam ka dnevnoj sobi u kojoj su bili moji roditelji sa Nevenom. Obavestio sam Nevenu da može da uzme moje stvari i da slobodno može koristiti moje kupatilo i sve što je potrebno. Mislim da joj je posle ovog dana preko potreban san pa sam je uputio ka mojoj sobi. Ja ću večeras spavati sa Miom u dnevnom boravku. Ponovićemo nas ritual u kom oboje uživamo.
____________________________________
❤
YOU ARE READING
Život je kocka 🔚
RomanceŠta će se dogoditi kada Aleksandar jedne obične noći ispred svog stana pronađe iznenađenje? Kako će to uticati na njegov raskalašni život i na kakve će sve prepreke naići? Saznajte u novoj priči "Život je kocka".
