Život je kocka 🔚

XX poglavlje

Prošlo je mesec dana od kako je Helena došla na razgovor za posao. Njen odličan CV je presudio kao i Petrovo insistiranje. Dok je pokušavala da opiše sebe jednim pogledom na njen CV i moja odluka je bila jasna. Vidno je bilo koliko joj je neprijatno zato što se prvog puta nije pojavila. Nisam želeo da previše ispitujem tu situaciju ali svakako sve se sazna jednog dana.

Mesec dana ranije..
08:00h

"Primljena si."

"Stvarno? Hvala Vam puno. Neću razočarati Vaše poverenje."

"Daj sve od sebe. Od sekretarice ćeš dobiti detaljna uputstva za rad a ja ću ti odmah reći da je sutra tvoj prvi radni dan. Možeš sutra da dođeš u 09:00, ali to je samo iz razloga što je tvoj prvi dan. Tvoj radni dan počinje u 08:00. Želim odmah da ti kažem da ne tolerišem kašnjenje. To je sve. Slobodna si možeš da ideš. "

" U redu. "

"Helena?"

"Molim?" Upitala je uplašeno u polu okretu, verovatno misli da sam se predomislio.

"Nemoj da ponoviš situaciju od pre par dana kada se nisi pojavila, opravdaj Petrovo poverenje." Rekao sam odlučno gledajući kako crvenilo obuhvata njene obraze.

"Hoću."

Krenula je ka vratima a ja sam odneo Miu u svoju korpu. Želim da završim još par ugovora i da možemo da idemo kući. Mii je tamo najudobnije.

Sledeći dan, 07:30

Učinilo mi se kao da je neko pokucao.

"Slobodno."

"Gospodine izvinjavam se ukoliko Vas prekidam, donela sam Vam kafu."

Bio sam iznenađen. Rekao sam joj da danas može doći u 09:00, očigledno nam je neko vredan.

"Zašto si došla ovako rano?"

"Htela sam da pregledam kompjuter i samo poslovanje pre početka radnog vremena. Prošla sekretarice je uspostavila svoj način rada, zato mi je potrebno vreme da se naviknem."

"U redu. Hvala za kafu. Možeš da nastaviš sa tvojim poslom."

Izašla je a ja sam blago rečeno iznenađen. Vidi se da to ne radi da bi se meni dopala, dok je pričala o svojim prošlim poslovima, pričala je sa uživanjem. Verujem da voli svoj posao. To se naravno dodatno ceni. Ujedno mislim da ovo vidi kao način za iskupljenje zbog ispada.

Svakog dana nam je saradnja sve bolja. Prilagodila se odlično poslu. Svakog jutra mi donosi kafu iako joj to nisam tražio, ali sam primetio da kada donese meni kafu uvek uzme jednu i za sebe.

" Možeš slobodno da popiješ kafu sa mnom, dok pregledamo raspored za danas."

"Ne želim da Vam smetam gospodine."

" U redu je, ja sam to rekao."

Video sam da se iz nekog razloga ustručavala i da je izbegavala da bude sama sa mnom. Najduže vreme koje bi provela u mojoj kancelariji je 20 minuta, nakon toga bi uvek pronašla neki način kako što pre da ode.

Privukla mi je pažnju od prvog dana,ali svestan sam da sam ja njen šef. Ukoliko budem imao sa njom nešto, sve zaposlene koje su pokušavale nešto sa mnom, misliće da i one imaju šansu. To može dovesti do opšteg haosa u firmi.

" Petre, šta radiš večeras?"

"Ništa, planirao sam da izađem."

"Dođi kod mene, gledaćemo utakmicu."

"Važi. Da završim neke obaveze u klubu i dolazim."

Mia je ponovo počela da plače. Ovih dana ima probleme sa grčevima.