Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Prolazio sam pored našeg doma i gledao prozore kroz koje se mogla videti samo tama. Otkako nisi sa mnom, naš dom postao je hladan, nije gostoprimljiv i oseća se tuđe. Znam da bi se ljutila na mene kada bi saznala da sam se odselio, da sada živim u stanu koji je skučen i nimalo nalik našoj vili, no sve se menja. Ja sam se promenio.
Danima pokušavam da ne mislim na tebe, da počnem da živim neki novi život, život bez briga i bez osećanja ove krivice. Svaki deo tela me opeče kada se setim koliko sam stvari prećutao, mogao sam toliko toga da ti kažem pre nego što si otišla, Anđele moj.
Nisam imao prilike da se pozdravim, nismo imali prilike da se pomirimo. Tvoja ljubomora je bila bolesna, iako si znala da sam oduvek bio samo Tvoj.
Uvek si mi govorila da sam neveran i da nikada neću pridobiti tvoje poverenje, a ja sam te voleo. Voleo više od sebe. Ali znaš... Kad čovek razbistri glavu, pročisti um i ne sluša srce, uvidi i greške ostalih.
Trebalo mi je puno vremena da uvidim greške u našem odnosu, Natalija. Možda si bila prava žena za mene, ali se prosto nisi dogodila u pravom trenutku.
Imam toliko toga da ti kažem, Natalija... Ovo je samo početak, Anđele moj.
***
Sedim i posmatram. Pitom sam. Nije mi svejedno kada te ugledam sa drugim muškarcem, ali se onda setim da ti nisi moja. Ne priliči ti on. Pitam se koliko li ima godina... Sedamnaest? Ti si ozbiljna devojka, Amela. Poznajući Pavela, siguran sam da mu se neće dopasti ako čuje da si izašla bez tvojih dvorskih luda i to još sa nekim klincem. Posmatram te od glave do pete. Zračiš i svesna si toga.
Gledam tvoju bezobrazno kratku haljinu i osećam kako mi pantalone postaju sve tešnje. Ja sam ološ, Amela. Trebam te pustiti, ali ne mogu. Zagledam se ispod stola i primetim tvoje prekrštene noge. Podignem pogled i znam da si primetila da te gledam. Rukom si miluješ vrat i dodiruješ svoje usne. To radiš neprimetno, ali ja tačno znam šta želiš da postigneš.
No, nema veze. Igraćemo tvoju igru.
Polako ustanem kako bih otpratio Sofi. Pričekam njen taksi, a zatim se vratim po tebe. Ugledaš me i odmah pokupiš svoje stvari. Gledam te kako se pozdravljaš sa tim muškarcem. Zagrliš ga, te svoje usne spustiš na njegov obraz.
Tu nema ničeg lošeg, zar ne?
Okrećeš se ka meni i blago se osmehneš. Nastavila si da hodaš ispred mene, a ja... Gledao sam svaki deo tvog tela. Znam da želiš da te gledam, u suprotnom se ne bi ponašala kao nevaljala devojčica. Zavrtim ključ oko prstiju i konačno kažem sebi da se smirim.
Hladno ti je.
Tvoja koža se naježi čim se nađemo ispred restorana, a ti se polako obgrliš rukama. Bože, činiš me ludim...
