Njegova u tajnosti

Epilog

5 godina kasnije

Svetlo blica me za trenutak oslepi te joj čvršće stegnem ruku. Osmeh mi se ne pomera s lica jer znam da slikaju. Pored sebe imam ženu sada kraće crne kose i očaravajućih crnih očiju. Volim je. Volim je više od svog života i jedan pogled ka njoj mi govori da sam uradio pravu stvar, a to je da sam uprkos svim problemima odlučio da ostanem s njom.

"Idemo kući, valjda nas više neće pratiti." Kaže kroz mali smeh.

"Pusti ih da još malo slikaju. Ionako nisu bili na venčanju, nemaju dovoljno materijala." Oboje nastavimo da se smešimo.

"Natali nas čeka."

"U pravu si." Kažem pa je uhvatim za ruku i zajedno sa njom uđem u auto.

Približavamo se vili u kojoj živimo već tri godine. Ponekad mi Natalija zbog toga dođe u san, ali sada bolje razumem neke stvari. Natalija je bila moja prva i nezaboravna ljubav, a Amela je ljubav mog života i žena o kojoj sam oduvek sanjao.

Auto se parkira u garaži dok nas dvoje izlazimo držeći se za ruke. Otvaram vrata, a potom puštam nju da prođe prva. Ona mi govori kako trebamo tiho ulaziti jer ćemo u suprotnom probuditi Natali. Polako ulazimo u dnevnu sobu spremni za jedno opuštajuće veče pored kamina jer to uglavnom i radimo kada Natali spava, ali ovog puta zateknemo nekog drugog tamo.

"Pavel, rekla sam ti da je uspavaš, ne da sa njom gledaš te akcione gluposti!"

"Hej, polako! To su nindža kornjače!" Pavel joj se nasmeje.

"Mama!" Natali se okrene i potrči joj u zagrljaj. "Znaš ko sam ja, ja sam Donatello!"

"U redu mila, ali sada stvarno trebaš da spavaš."

"A gde ste vi bili? Mama je sređena..." Namigne mi te pogleda nazad u Amelu.

"Mama ti je uvek sređena." Odgovorim joj i priđem. "Hajde sad na spavanje." Podignem je i odvedem u sobu.

Po povratku čujem kako Amela razgovara sa Pavleom.

"Ne možeš ga mrzeti doveka, on o tebi i dalje priča i stvarno mu je žao."

"Ne mrzim ga, Amela... Samo ne vidim više prijateljstvo u nama što je sasvim u redu. Ljudi se ponekad rastave i ponekad prijateljstva puknu kao da nikada nisu ni postojala. Srećan sam ako si ti srećna sa njim, ali ne traži od mene da mu budem prijatelj kao nekada."

Srce mi se cepa dok slušam ovo jer znam da nije trebalo ovako ispasti. Da, možda sam dobio Amelu, ali sam zbog toga zauvek izgubio Pavela kao prijatelja. Možda je to čak i dobra stvar, ali ga ja nikada nisam zaboravio.

"Hvala ti što si je pripazio, Pavel." Uđem i pridružim im se.

"Na-naravno. Idem ja sad... Čeka me naporan dan na poslu." Kaže i uzme sako sa poda na kom je prethodno sedeo sa Natali.

"Hvala, tata." Amela mu se osmehne te ga zagrli.

Trenutak kasnije ostanemo sami. Gledam nju kako polako skida haljinu sa sebe, a potom mi prilazi. Legne na kauču pored mene i šćućuri se među mojim rukama. Pusti našu omiljenu seriju i bez reči gleda.

"Nikada mi nisi rekao zbog čega smo zapravo dali to ime Natali?"

"Lepo je ime." Nervozno odgovorim.

"Jeste, ali ja mislim da to ime za tebe predstavlja veće značenje."

"Da, u pravu si. Želeo sam da joj dam ime po Nataliji." Izdahnem. "Znaš... Kada me je Laura upucala, Natalija je bila osoba koja me je dočekala. Pričala je sa mnom i smanjila mi je bol koji sam tada osećao. A posle toga je shvatila da u meni ima još života i da me čekaju bolje stvari koje je ona, iako se predstavljala kao vrag, ipak želela da doživim. Pomogla mi je da ti se vratim, Amela. Pomogla mi je da je zaboravim na dobar način."

"Ne znam šta bih radila sa sobom da mi se nisi vratio, Leon..."

"Hajde da ne razmišljamo o tome, ljubavi. Imamo sve o čemu smo sanjali. Najbitnije od svega, konačno živimo bez straha."

"U pravu si, ali imam još nešto da ti kažem..." Pogleda me.

"Samo napred."

"Dobila sam posao-"

"To je divna vest!"

"Dobila sam posao u Čikagu."

"Wow..." Začudim se. "Jesi li prihvatila?"

"Želela sam prvo da se dogovorimo kao porodica..." Odgovori mi.

"Za tebe bih otišao i na kraj sveta, veruj mi. Ako misliš da činiš dobru stvar biću tu da te podržim."

"Ali tvoj posao je ovde, tvoj život je ovde..."

"Moj život je tamo gde ste Natali i ti, zapamti to." Izgovorim. "Prihvati posao, odi i vidi, naš život će biti još bolji u većem gradu."

"Hvala ti, ne znam šta bih bez tebe, pa Leon ja te volim više od sebe!"

"Volim i ja tebe ljubavi." Tiho odgovorim.

┏━━━━━━༻❁༺━━━━━━┓
KRAJ
┗━━━━━━༻❁༺━━━━━━┛

· · ─────── ·𖥸· ─────── · ·

Knjiga završena: 12.04.2021
Došli smo do kraja!
Zahvaljujem se svim čitaocima na svakom komentaru i svakom vidu podrške! Ovo je bila jedna uzbudljiva priča za koju sam se, priznajem, jako vezala!
Još jednom, veliko hvala svima koji su bili uz mene i u ovoj priči.❤️

Uskoro se čitamo sa novom pričom.

❤️❤️

𝐷𝑎𝑛𝑛𝑎