Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Natalija, ponovo smo na početku. Kao da nikada nisi ni otišla. Za trenutak bio sam slobodan, dok si me u sledećem ugrabila i ponovo me stavila u svoju tvrđavu boli.
Spreman sam.
Spreman da priznam šta sam ti učinio, ali isto tako spreman da iznesem sve ono što si mi ti nanela.
Bio je to tmuran dan, sve se činilo tako tužnim. Sećam se svake tvoje reči, a ako je već tako, dozvoli mi da i tebe podsetim...
"Pusti me unutra, možemo popričati ljubavi moja. Znaš i sam da se uvek lepo ispričamo i da na kraju sve bude u redu." Rekla si dok si pomno čekala da čuješ zvuk otključavanja brave.
"Rekao sam ne, Natalija. Dosta mi te je!" Odgovorio sam.
"Zbog čega si takav prema meni, ljubavi?" Plakala si.
"Muka mi je ovog života, Natalija. Ne mogu da te delim, ne umem. Tebe svako može da ima."
"Nećeš me više deliti, samo me pusti unutra da popričamo."
Verovao sam ti poput nekog derišta. Govorio sebi da se možeš promeniti i da ćemo nakon svega uspeti. Pustio sam te u svoj dom i gledao kako se raspadaš. Tvoja crna kosa više nije sijala, a te crne oči potpunilo je zlo.
"Nisam te nikada varala ljubavi." Pokušala si da mi se uvučeš u srce. "Pogledaj me, poljubi me. Ja sam tvoja, samo tvoja. Oduvek sam i bila."
"Nikada nisi bila samo moja." Nisam želeo da ti se samo tako prepustim, a to je i ono što te je naljutilo.
"Ja sam tvoj anđeo, sećaš se? Tvoja Natalija. Sećaš se koliko si lepih trenutaka imao sa mnom? Sećaš se svih dogovorenih stvari? Budućnosti o kakvoj smo maštali? Ne smeš dozvoliti da nam sve to propadne."
"Mora jednom propasti, anđele moj." Gutam svoj gnev i čekam da se ponovo naljutiš i besno odeš i ne vratiš se nikada više.
Nastavila si. Postajala si glasnija, a moj bes je bio tiši i pretvarao se u mržnju. Gledao sam te kako u pocepanoj košulji sa tragovima poljupca pokušavaš da mi prodaš priču kako si samo moja.
"Nećeš me?"
"Ne." Odlučno sam rekao.
Tu je nastala rupa u mom sećanju. Poslednje čega se sećam bilo je to kako si govorila da ću zauvek biti tvoj, kako neću voleti nijednu osim tebe. Izvadila si nož, a potom mi sa suzama u očima prišla.
"Šta planiraš s tim?" Upitao sam.
"Ništa, ali s ovim..." Iz druge ruke ti se spusti hladan pištolj.
"Bože ti si luda! Odakle ti to?! Spusti." Glas mi se trese. Nikada te nisam video ovakvu.
"Nećeš nijednu voleti kao mene. Zapamtićeš me." Bile su to tvoje poslednje reči.
