Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dve nedelje kasnije
Sedim u bek stejdžu i spremam se da srećno i dobro odglumljeno izađem na scenu. Pre toga... Moram ti nešto reći, Amela.
Bio sam budala, dopustio sam ti da odeš od mene. Nemam reči kojim bih mogao da opišem koja sam budala. Nikada sebi neću ovo oprostiti. Fališ mi, već mi fališ iako nikada nismo ni bili par. Otišao sam kao slabić jer te ni sam nisam hteo prihvatiti. Bojao sam se šta se može dogoditi sa nama ako se sazna, šta će biti sa tobom ako neko sazna?
Mislio sam da ću imati vremena, ali ti nisi žena koja čeka.
Mislio sam da ću moći ponovo da te imam, ali ti nisi žena koja će greške ponavljati znajući da ćeš biti ostavljena sa natpisom prijateljice.
Priznajem, Amela. Pogrešio sam, nisam bio u pravu. Žao mi je, stvarno jeste.
Želeo sam još jednu šansu, i dalje je želim, ali pitanje je... Jesi li ti žena koja pruža druge šanse?
***
"Hvala svima, laku noć!" Viknem i pokupim plišanu igračku koju mi je jedna od obožavateljka bacila na binu. Sa osmehom odem iza bine i čestitam svom bendu na još jednom dobro odrađenom koncertu.
Odem u nameri da se presvučem, skinem slušalice i ostavim ih ispred kupatila. Skinem odeću spremajući se da uđem pod topli tuš.
"Kako si seksi." Čujem podsmehivanje i okrenem se gole guzice.
"Bože, Pavel!" Viknem i namrštim se. "Šta tražiš ovde?! Izlazi!" Pokupim svoju odeću i čvrsto je držim oko struka.
"De, de, smiri se." Nasmeje se i okrene. Ode do stočića sa pićem i sipa si. "Požuri, moramo da idemo, večeras smo Amelina podrška."
Ne znam da li ona uopšte želi da me vidi nakon toga što sam otišao kao slepac.
"Kakva podrška?" Kažem i zatvorim vrata tuš kabine.
"Danas prikazuje svoje slike. Sećaš se?"
"Čega bih se trebao sećati?" Upitam.
"One večere na koju su došli Stefan i njegovi. Ono kada sam ja sve uprskao?"
"Sećam se, kako je uopšte došlo do toga da ona sada izlaže svoje slike?" Izgovorim dok polako pustim da vrela voda teče niz moje telo.
"Stefan joj je pomogao."
Sjajno. Zamenila me je.
"Hajde sada požuri. I sam znaš da me njegova porodica ne voli, trebaćeš mi tamo."
Poslušao sam ga. Kao što ga uvek poslušam. Ni u trenutku nisam mislio šta se zapravo može dogoditi tamo. Imao sam nade da ćeš želeti da popričaš sa mnom i da mi dopustiš da ti se izvinim. Da ti kažem kako sam samo bio uplašen i da mi je bilo potrebno vremena da razmislim jer ni sam ne znam u šta se upuštamo. Nisam svestan u šta te uvaljujem. Jedan pogrešan pokret mogao bi da nas doživotno uništi, Amela...
