Nikada neću naučiti na svojim greškama. Uvek želim nešto što ne smem imati.
Amela je ušla u moj život iznenada. Govorio sam sebi da se ništa ne sme dogoditi između nas. Ona je ćerka mog najboljeg prijatelja i takođe je dosta mlađa od mene. Kada je...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Često sanjam kako sam u maminom zagrljaju i želja mi je da ponovo budem ono bezbrižno derište koje se raspravlja sa Pavelom o toliko nebitnim sitnicama. Od malena bila sam perfekcionista, time sam takođe želela da sve bude po mom. Bila bih problematična, ali bih uvek znala gde ne smem dirati, a to je upravo na tu moju prokletu majku koja me je samo ostavila i otišla.
Možda je imala razloga, ali nijedan od njih ne opravdava to da me je kao bebu ostavila prepuštenu svetu. Ceo život imam osećaj kao da mi jedan delić fali. Oni izgubljeni mali razgovori, prve simpatije i momci, pa čak i nešto više od toga. Trebala je biti tu da me nauči i razgovara sa mnom, ali nije.
Zbog toga je krivim jer mi je to jedino oduzela od života.
Kako vreme prolazi, shvatim da je čekanje beznadežno i znam da trebam nastaviti dalje koliko god to ponekad teško bilo.
Mislila sam da je to sa Marselom bila prava ljubav, no ubrzo sam shvatila da nije.
Ljubav ne boli, mene je uvek bolela.
Ljubav se ne oseća pogrešno, ali je svaki naš trenutak bio gnusan.
Ljubav je sreća, moja je bila najgora noćna mora.
***
Probudim se istog trenutka kada čujem zvuk gitare iz druge sobe. Nekoliko sekundi mi je potrebno da se psihički razbudim i shvatim gde se nalazim. Bila je to Leonova postelja koja je divno mirisala. Osmehnem se samoj sebi i dlanom stegnem belu plahtu koja je pokrivala moje nago telo. Kada uradim reprizu prošle noći sa Leonom, setim se samo ljubavi, prave ljubavi. Onda se setim svog sna, koji je bio ljubav pune noćne more.
Setim se Marsela koji me dodiruje svojim prljavim prstima, setim se kako njegovi dodiri ostaju urezani kao rane po mojim nutrinama i nanovo osetim tu bol. Bol koju mi on konstantno nanosi, no znam da sam jaka i da me takvi snovi ne mogu uplašiti. Svakako znam da ako s nekim to uskoro ne podelim, problemi će se samo nastaviti i na kraju ću samo ja ostati povređena.
Odlučim da ustanem. Vidim svoju odeću koja i dalje leži na podu, tako da je istog trenutka pokupim i obučem farmerke. Uhvatim se majice koja je bila pocepana na grudima. Divno- pomislim. Okrenem se oko sebe i uhvatim neku od Leonovih belih košulja. Prvih dva dugmadi su takođe pocepani, ali poslužiće. Prebacim je preko glave i primetim kako mi sklizne niz grudi. Izlazim iz sobe dok istovremeno zakačim svoju kosu šnalom.
Kada stignem do dnevne sobe, koja iz mog ugleda se čini veoma malom, naslonim se na vrata i gledam Leona kako pored ugašenog kamina u turskom sedu drži gitaru dok usnama pridržava trzalicu gitare, a na drugom listu piše nekakve note koje istovremeno isprobava na gitari. Zajedno sa tonom pevuši i osmehuje se kada shvati da se poklapa. Odlučim da mu priđem, te sednem pored njega.
"Dobro jutro, lepotice." Nasmeje mi se i priđe da me poljubi. Pritisne svoje usne o moje.
"Dobro jutro i tebi." Odgovorim promuklim jutarnjim glasom. "Šta piskaraš?" Upitam i dlanovima se pridržim.
