The Hatchetman | Niall Horan

I

Noć zagazila u kasne sate. Maleno parče neba posuto zvezdama osvetljavalo je toplu sobu. Pored kamina je sedeo čovek u rasklimanoj stolici i gledao ka Mesecu koji je osvežavao prohladnu jesenju noć. Vatra je tiho pucketala kraj njega, dok se tamna sena čoveka jedva mogla nazirati kroz tminu i mrak.

Činilo se da je to bilo još jedno najobičnije veče, ali nije. Šta je bilo toliko posebno u njemu?

Došlo je do promene. Prošlost, ružne uspomene, sećanja na dane koji su bili upropašteni. Živeti u neizvesnosti, strahu i samoći je bilo nešto najteže što može zadesiti nekog. Vetar je duvao za nijansu jače nego prethodne večeri. Kao da je i priroda već naslutila da će doći do preobražaja. Ta noć je bila samo početak. Početak prave noćne more.

Ima li išta gore nego biti kukavica u sopstvenim očima i osećati se poraženo, iznevereno?

Naći se u Niallovoj koži je bilo najbolje poređenje za to.

Želja u njemu je rasla, morao je promeniti to. Nije planirao da živi takvim životom. Osećao se grozno, usamljeno, samoća je vladala njegovim umom. Morao je pomoći sebi, situacija se potpuno otela kontroli. Stvar više sile je odradila svoj deo posla, a sada je samo bilo pitanje vremena. Njegova mračna strana se polako kretala ka vrhu da bi ubrzo i dostigla svoj vrhunac.

Obećao je sebi da će taj osećaj nestati jednom zauvek.

Sat otkuca ponoć. Niall se trže i ustade sa udobne stolice. Prvo pređe prstima preko svog ožiljka iznad oka nerado se prisećajući dana kada ga je dobio, a zatim stavi kapuljaču duge crne kabanice preko glave i vešto sakri svoj lik i neukrotivu plavu kosu.

Žurno uze pismo sa stola, koje je već bilo sastavljeno par sati unazad i pročita ga ponovo ne bi li se uverio da je sve bilo napisano kako treba:

''Draga porodico Miller,

Shvatio sam da moram naći svoj cilj u životu. Ne želim više živeti ovako, sve to mi je previše. Želim osvetu. I baš zbog toga vas ostavljam, odlazim zauvek. Ne želim vam više smetati. Nemojte smatrati moju odluku nepromišljenom, jer vrlo dobro znam šta radim. Nemojte me tražiti, snaćiću se već sam. Hvala vam za sve.

Sve vas puno voli, Niall.''

Presavije ga zadovoljno po sredini, a potom ga stavi na vidljivo mesto. Baci još jednom pogled na sat i snažno proguta. To je bilo to, morao je krenuti.

Zakorači u prizemlje svoje kuće. Morao je sve to obaviti jako brzo. Navlačeći kožne rukavice na svoje šake, on uze onu staru i oronulu sekiru koja je već noćima na istom mestu stajala neupotrebljena. U gumenim i crnim čizmama izađe napolje sa sekirom naslonjenom na svoje rame. Kretao se polako dobro poznatom ulicom bez uličnih svetala. Samo par ulica dalje se nalazila kuća u kojoj je on proživeo velike patnje i najgore dane svog života. Zakleo se kako će se osvetiti.

On stupi u dvorište, a zatim i dohvati kvaku ulaznih vrata. Sa crne kabanice su se nečujno cedile kapljice vode koje su završavale na zemlji. On tačno oseti toplinu kada uđe u kuću i polako zatvori vrata za sobom. Tada uđe u dnevnu sobu i zateče stariju ženu kako sedi na kauču i prati istu emisiju svake noći, tačno u ponoć.

Zatim priđe bliže i stade iza nje. Iz svog malenog džepa na kabanici izvuče maleni i oštri nož. Pređe preko njega svojim grubim prstima i ne čeka ni sekunde već ga prisloni na njen vrat.

Žena koja je bila šokirana nepoznatim prisusutvom ispusti krik, ali ga Niall brzo priguši. Spusti svoju snažnu šaku preko njenih usta i ne dozvoli joj da kaže ni reči. Niz ženin obraz se spusti slana suza, dok je niz njen vrat tekla topla krv. Slaba bol u istom tom delu naterala ju je da pobegne i oslobodi se, međutim Niallov stisak joj to nije dozvoljavao.

Adrenalin tada krenu da raste, jeza se poče penjati njegovim razvijenim leđima i on ne sačeka ni sekundu već podiže sekiru visoko u vazduh istog trenutka kada odvoji nož od njenog tela. Bespomoćna žena je želela da pobegne, ali se ni taj pokušaj nije ostvario.

Niall jako zamahnu sekirom i ona se tada zabi u glavu iste žene i odatle krene šibati vrela i sveža krv. Bespomoćno pade na pod i tada se tamna tečnost krene mešati sa njenom odećom.

Niall snažnim i bolnim pokretom ruke izvuče sekiru iz njene lobanje bez imalo osećaja krivice, a potom kleknu pored njenog tela ponovo uzimajući maleni nož. Grubo je uhvati i stisnu za lice, pritiskajući palcem njene na pola otvorene usne. Tada prisloni nož na njeno čelo i povuče horizontalnu crtu preko njene obrve, oka i obraza duboko ga urezajući u njenu kožu. Par kapi krvi se spusti niz njen vrat i Niall se oseti tako dobro.

Bila je mrtva. Ne, ona nije znala šta se te večeri desilo. Tako naglu i neočekivanu smrt niko ne bi očekivao. Ali on je sada postao ubica. Nije mario za bol koju joj je naneo, smatrao je da ga je zaslužila.

Završivši posao, Niall zadovoljno krene nazad. Ostavio je umrljanu stazu, naočare isprskane krvlju i ubijenu staricu na sred poda. Ali to mu je pričinjavalo zadovoljstvo. Konačno je mogao reći za sebe da je slobodan. Svoje najgore uspomene je izbrisao iz svog srca i to je bilo jedino bitno. Nije imao pojma da će sve to postati zavist i da se neće ostaviti toga tako lako.

Te večeri su zvezde imale čudniji i jači odsjaj...