The Hatchetman | Niall Horan

XXVIII

Želim da se zahvalim jednoj devojci koja mi je rekla za ovu pesmu, a to je Tommova_Zena, jer zaista na neki način opisuje Nialla i Lilly. Ukoliko želite, pustite je dok čitate bar ovaj kao uvodni deo. 

***

Ne, ovo nije kraj... Tek je početak.  

***

Niallove usne su sada žarile i palile Lillyinu kožu. Podigao je glavu ka njoj lenjo i prislonio svoje usne na njene iznenada.

Lillian kao da je to jedva dočekala, pa ga je stidljivo uhvatila za vrat i približila ga sebi. Usne su im se uklapale i spajale kao delovi slagalice. Niall ju je ljubio tako divlje, bez stajanja.

Oboje su osetili tu fizičku privlačnost, temperatura u vazduhu je bila poprilično visoka. Niall je već osetio kako mu znoj klizi niz leđa dok je stajao naspram nje. Ni jedno ni drugo nije želelo da stane. Oboje su žudeli za dodirima.

Niall je počeo da gricka kožu Lillynih usana tako opuštajuće i lepo, da je Lillian sve više uvijala svoje telo uz njegovo. Njegove ruke su ponovo pale na njen struk i još jače je stisnule uz sebe. Lillian je prostenjala njegovo ime i to veoma glasno, iako ni nije to imala na umu.

Želela je da se još malo pozabavi njegovim usnama, ali je bilo prekasno. Niall se već udaljio ostavljajući topli dah po njenim usnama, obrazima, licu... 

"Oprosti mi Lilly...", prošaputao je. "Oprosti što nisam uspeo.", rekao je tiho. Lillianine oči su zasijale u mraku od njenih suza u očima. Falilo joj je još samo malo da ne zaplače. Nije želela da ode, da se odvoji od njega.

I dalje stojeći tako, Niall je pogledao ka svetlosti u daljini koja ga je čekala. To je bilo to, morao je da krene. A ta činjenica je dokrajčila Lillian.

"Čekaću te, Lilly. Budi sigurna u to. Posmatram te.", Niall se posle tih reči okrenuo i odvojio od nje. Njegove šake su osećale takav nedostatak kada su se sklonile sa njenog struka.

Pokušao je da joj okrene leđa i krene ka svetlosti, ali je baš nakon par koraka zaustavio njen glas. "Hej, Niall?"

"Hm?", on se okrenu na trenutak ka njoj.

"Volim te.", tiho prošapta, ne skupivši snage da izdrži više i stidljivo spusti glavu.

Niall se po prvi put u zadnjih nekoliko godina osmehnu iskreno i oseti da mu je srce puno. Oseti tu neku čudnu energiju i neko komešanje u dnu stomaka. Sve to je bilo tako nestvarno i čudno da nije želeo da taj osećaj nestane.

Lillian ga je posmatrala kako odlazi. Kako odlazi od nje, nestaje sa ovog sveta. Kako ulazi u jarku svetlost i nestaje pred njenim očima. Tamo će mu biti bolje, mislila je uverljivo.

Lillian su tog trenutka iz sna probudile sirene i plavo-crvena svetla. Pogledala je ispred sebe i videla policiju. Konačno, pomislila je. Dona, Victor i Robin su nervozno gledali oko sebe i pokušali da pobegnu. Robin je tada dao gas i pokušao da im pobegne, ali je bilo kasno. Policija im je već preprečila put.

Lillian je ponovo počela da plače setivši se prethodnog događaja i Niallove smrti. Sada je konačno spašena. Možda može da spasi i Nialla ako bude stigla na vreme u šumu?

Policija je opkolila ceo auto, pa su Dona i ostalo društvo morali da izađu napolje po naredbi. Lilly je znala da je njen otac došao da je spasi. Lillian je izašla iz auta i u onoj masi sa suzama u očima, prepoznala je svog oca kako uplašeno zuri prema njoj.

''Tata...'', tiho je izustila i potrčala prema njemu. Bacila mu se u zagrljaj drhteći i čvrsto ga držeći uz sebe. Približavala ga je sebi što više, želela je da je uveri da je svemu tome bio kraj. Ili možda nije?