The Hatchetman | Niall Horan

II

Želeo je da pokaže svoju bol na osnovu ubistava. Ništa ga nije moglo zasititi. To je sve preraslo u zavist i postalo njegov način života.

***

Zauzeti roditelji stalno na telefonu koji ne vode računa o svojoj deci, mala sestra koja ostavlja penu od paste za zube svuda po kući... Ukratko, porodica Hawkins.

Iako su njeni roditelji stalno zauzeti i ne mare za svoju decu, Lillian za sebe kaže kako je ona jedina normalna osoba u kući. Mrzela je to što nikada nisu imali vremena za nju. Iako je ona bila tipična osamnaestogodišnjakinja, želela je da ima bolji odnos sa svojim roditeljima.

Sada su svi sedeli u dnevnom boravku, sem male Sophie koja je trčkarala po kuhinji sa barbikama u rukama. Znala je biti jako dosadna. Pogotovo tinejdžerki u pubertetu. Ta mala se za Lillian činila kao pakao, jer se ipak otrovi čuvaju u malim bocama. Baš tako, Sophie je bila maleno čudovište u njenim očima.

Otac je sedeo u fotelji sa novinom u rukama, a njena majka je vodila jedan jako bitan razgovor. A kada njeni razgovori nisu bili bitni? To je bila surova istina, a Lillian je provodila previše vremena razmišljajući o tome. Roditelji su joj radili u firmi, bili su imućna porodica. Pa ko bi inače trpeo oba roditelja na telefonu? Umela je biti i ljubomorna na neke svoje prijateljice zbog toliko dobrih odnosa sa porodicom. Iako je po prirodi bila stidljiva osoba, umela se suprotstaviti svojim roditeljima i tokom svađa je uvek znala biti u pravu.

Jednim uhom je pratila vesti na televiziji, dok je sa druge strane odgovarala na poruku svom dečku Robinu, u koga je bila jako zaljubljena.

'Hej ljubavi! Želiš da se vidimo danas?'

'Naravno. :)'

"Pronađena je još jedna žrtva nepoznatog zločinca koji svakodnevno ostavlja mrtva i izmučena tela sa presečenom lobanjom po sredini. Moramo upozoriti stavnovnike Veksforda o ovom ubici sa nepoznatim inicijalima. Svakog dana nalazi novu žrtvu i nije nimalo bezbedan. Danas je na trgu pronađeno telo osobe J. H. u svežoj krvi. Ponovo apelujemo na to da žene i devojke ne napuštaju svoje domove u večernje sate, jer je samo pitanje vremena kada će se ubica pojaviti. Slike koje ćemo sada prikazati mogu biti uznemirujuće."

"Vidiš Lilly, moraš paziti na sebe.", tata upozori Lillian koja nije ni pokušavala da skrene pogled ka televiziji. Pogled joj je bio prikovan za ekran mobilnog telefona.

"Da, kao da bi taj bolesnik naišao baš na mene.", Lillian prevrne očima na tatine reči.

"Bez obzira. Moraš se paziti.", opomene je, ali ga ona samo ignoriše. Nije razumela zbog čega su pravili takvu paniku oko toga. Kao da su se nekada brinuli za nju.

Dobro je znala šta se govorilo o tom čoveku. Mediji su mu nadenuli ime "Sekira-čovek" i tako ga grad kao što je Veksford pamti. On ubija samo žene. Poznat je po tome što žrtve uglavnom muči i na kraju ostavi dubok rez preko levog oka do skoro polovine obraza koji je njegov, da tako kažemo, znak pretpoznatljivosti. Stanovnici su preplašeni, nikada do sad nisu pamtili ovakve stvari. Ovo je bilo nešto čega su se bojali, niko nije znao koliko je još žena ubijeno. Nestanci se prijavljuju svakog dana, a policija uvek sumnja na istog. 

'Mogu te očekivati večeras u stanu?'

'Da. Vidimo se tamo.'

***

"Nadam se da me nećeš iskulirati sutra."

"Ma daj Dona, znaš da ja nisam takva.", Lillian prevrne očima na Donine reči i puhne u slušalicu.

"Ali zaista... Znaš koliko mi je ovaj dejt važan.", Dona uzbuđeno uzdahne. "Collin je kul momak."

"Mhm..."

"Zar te smaram?", Dona postavi iznenađeno.

"Ma ne..."

Na poligrafu bih definitivno pala, Lillian pomisli. Iako je Dona bila njena jedina dobra drugarica, znala je dosađivati. Lillian joj nije želela to priznati, ali je to bilo tako. Nisu se razdvajale, ali kada su momci bili u pitanju, tu je Dona vodila glavnu reč. Robin je bio Lillyin drugi dečko i jako se osećala posebno u njegovom prisustvu, iako je imala osećaj da je sa njom samo iz sažaljenja. Nije imala pojma zašto je tako razmišljala, ali to je bilo nešto zbog čega noću nije mogla spavati. Za sebe je govorila da je čudna devojka.

Dok je Dona bila sušta suprotnost. Ta vitka i vrckava brineta znala je osvojiti mnoge momke samo svojom pojavom. Collin je bio takođe dečko koga su sve devojke želele i ona je sada dobila priliku da bude sa njim. Lilly je trebala da ide sa njima sutra u podne na klizanje. Dona je tako insistirala. Nije želela da ide sama, a i volela je da je sve po njenom i da kontroliše mnogo stvari.

"Lilly, ovo mi je jako bitno. Ne želim ići sama, ti si mi jedini izlaz. Ne možeš propustiti ovo.", drugarica je ubeđuje. "Ništa, moram ići. Vidimo se sutra.", posle kratke tišine joj kaže i spusti slušalicu.

Lilly duboko izdahne i krene kroz hodnik. Bila je zima i debela jakna koju je nosila ju je činila da se oseća kao na Havajima. Pogotovo zbog toga što je bila u kući, a bilo je zaista toplo. Kada bi tata ložio šporet, bilo bi nekada i prevruće.

Pustinja Sahara je bila preblaga reč za temperaturu u kući, Lillian pomisli i osmehnu se.

"Mama, idem na druženje sa Robinom.", Lillian se javi svojoj majci koja odobreno klimne glavom i ona tada izleti napolje na svež vazduh. Želela je osetiti dašak vetra na svom licu. 

Noć je polako padala, a s obzirom da je sada bila zima, veče je dolazilo mnogo brže nego inače. Lillian je mogla osetiti na svom nežnom licu po koju snežnu pahulju kako se stapa sa njenom kožom. Sve to joj je bilo izuzetno simaptično, jer je i sama znala koliko je volela sneg. Robinov stan je bio u blizini njene kuće, trebalo joj je oko petnaestak minuta da bi stigla do njega.

Kretajući se polako ka trgu i centru grada, Lillian pomisli na ubicu koji stalno luta gradom i strese se na samu pomisao na to. Uskoro će pasti mrak, zabrinuto pomisli. Zar se plašiš? Ne budi smešna Lillian, pokušala je da ohrabri sebe. Bilo je tačno da nije verovala u to da će on od svih devojaka i žena napasti baš nju, ali kako da je ne bude strah? Ipak je to bio ubica.

Ali ona nije imala pojma da je baš taj čovek na koga je ona sada mislila posmatra iz jedne male uličice, koja je naizgled bila utočište za beskućnike. Kao i inače, taj zaleđeni i nedefinisani izraz lica je prekrivala crna kapuljača i činila ga misterioznim. Gledao je za njom, nije želeo da mu promakne čak ni onaj najsitniji detalj. Činila mu se kao ''dobar ulov'', međutim čekao je noć. Doba dana kada će on konačno krenuti da živi. Da oseti ljudsku krv i ponovo nađe utehu u ubijanju.

Author's note

Znate da mi je pisanje ovde jako nedostajalo... :) 

Nemam puno toga da kažem sad, jer je ovo ipak samo početak. Kako budem pisala dalje, nastavci će biti mnogo mnogo duži. To vam obećavam. Znam da je ovo malo grozno i bolesno lol i znam da će nam svima trebati vremena da zamislimo Nialla u ovakvoj ulozi. Ali ja volim promene, oduvek sam ih volela.

I da, hvala svima na komentarima na prošlom delu. Jako mi znači svaki ♥

~SwaggyWritter