The Hatchetman | Niall Horan

VI

Ubistvo je kao čips. Ne možeš stati samo sa jednim.

***

Lillian se uputi u mračan hodnik sa strahom i nadom da će Niall biti u blizini. Koračala je sporo i trudila se da ostane tiha. Prisećala se rasporeda prošle noći kada je tačno tu prolazila i shvatila da bi Niall trebao biti u sobi na kraju hodnika. Mogla se videti vlaga, a ni zidovi nisu bili ništa bolji. Bilo je raznih buba kojih se Lillian plašila, ali je ipak prošla taj prljavi i prašnjavi hodnik. 

Srce joj je ubrzano kucalo. Pokušvala je da smiri svoje neuravnoteženo disanje. Jeza joj je klizila niz leđa, dok je osećala kako joj ruke podrhtavaju. Nije mogla da se smiri. Sve dok nije stupila u tu dobro poznatu zgradu sve je bilo u redu. A sada je bilo potpuno drugačije. Srce joj je tuklo kao nikada do sad, ni ona nije znala razlog tome.

Stigla je na odgovarjuću lokaciju, zbunila se kada je shvatila da su vrata bila otvorena. Duboko je udahnula i zadržala dah pre nego što je zakoračila u sobu i prešla prag. Na početku nije mogla nikog uočiti u onoj zatamnjenoj sobi, ali kada je malo bolje pogledala...

Prizor nije mogao biti gori. Čovek u crnoj kabanici, sa kapuljačom preko glave, vukao je mrtvo telo za sobom. Krv je bila svuda po podu, a mlada devojka, čiji su kapci bili zatvoreni, je umrtvljeno ležela na zemlji. Njeno izmučeno telo je bilo u ranama. Krv preko celog njenog tela, rane po leđima i rukama, a što je najgore veliki rascep po njenom temenu glave.

Lillian je videla prizor koji joj se gadio. Osetila je snažnu mučninu u svom želudcu što ju je nateralo da snažno vrisne i spreči povraćnje. Taj vrisak koji joj se oteo i koji nažalost ona nije mogla kontrolisati, upeo je da okrene Nialla istog trenutka uplašeno ka njoj.

Lillian prebaci šaku preko usta kada vidi da Niall stoji ravno naspram nje i gleda u nju. Nije mu videla oči i to je bilo najgore. Znala je da je bio jako ljut i iznerviran, bez obzira na njegov izraz lica koji nije mogla videti.

''Šta radiš ovde do đavola?!'', Niall povisi ton na nju da mu glas krene odzvanjati celom prostorijom. Stajao je u mestu i gledao ka njoj.

Lillian se naglo okrenu kada shvati da više ne može izdržati. Izađe u hodnik i poče povraćati. Izbacila je sve iz sebe, dok joj je lik nedužne devojke bio pred očima. Nije verovala da će se naći baš u ovo vreme sa lešom u istoj prostoriji. 

Tada se uspravi i sa olakšanjem obrisa svoje usne iz kojih je izašla providna tečnost. Okrenu se sa ciljem da se stabilizuje i uhvati za zid da bi smanjila vrtoglavicu i razbisti vid, jer se našla i po neka suza u njenim zelenim očima. Ali nije ni to uspela. 

Ispred sebe je ugledala Nialla sa kapuljačom preko glave. Strah u njoj proradi i ona se krenu tresti. Automatski joj je nestala ona slika iz glave, jer je ispred sebe mogla videti ubicu. Ali naravno, u njenim očima on nije bio krvoločni ubica. Za nju, on je i dalje bio mali nestašni dečak.

''Nisi mi odgovorila na pitanje Lillian.'', Niall zareži i uz Lillianina leđa prođe blaga jeza. Nazvao me Lillian? Uplašeno se pitala. Retko kad ju je zvao tako. To bi činio onda kada je stvarno bio ljut na nju.

''J-ja sam samo želela da...'', prodahta.

''Ne možeš mi prokleto pomoći!'', Niall dovrši misao umesto nje i snažno udari pesnicom u zid na koji je saterao. Tela su im bila jako blizu, ali se nisu dodirivala. Lillian se nikada pre nije osetila tako. U isto vreme uplašeno i loše, a sa druge strane je mogla osetiti neku snažnu povezanost između njih dvoje. Što nije uspela nikada pre.

''Niall, vidi...''

''Ne želim ništa od tebe Lillian!'', njegov glas je bio jako povišen, što je kod Lillian stvaralo dodatnu nervozu. ''Odlazi.'', reče joj grubo i Lillian oseti njegov topli dah na svom licu. Niallova glava je bila nagnuta ka njenoj, dok je ubrzano i teško disao. Lillian se nije mogla smiriti, a za to je najveći krivac bila njegova prisutnost.