The Hatchetman | Niall Horan

XXIV

Nevidljive suze su najteže za brisanje.

***

Lillianina kolena su počela da se tresu još više kada je stala ispred zgrade u kojoj je prvi put prepoznala Nialla. Mislila je kako više nikada neće zakoračiti u tu zgradu i taj podrum, ali pogrešila je. Sada je ponovo stajala na istom mestu kao nekad i razmišljala o tome šta će mu reći.

''Čekaću te ovde, nije bitno koliko dugo ćeš da se zadržiš... Samo reši to sa njim.''

Posle par ohrabrujućih Meghaninih reči, Lillian je napravila prvi korak u zgradu i osetila onaj dobro poznati osećaj jeze. Kada su vrata iza njenjih leđa zaškripala pomislila je kako bi bilo najbolje da se vrati i prespava kod Meghan, a zatim je pogledala u duboku tamu i posle dugog razmišljanja krenula niz stepenice.

Njeno srce je pumpalo krv neverovatnom brzinom. U toj zgradi je bilo tako hladno, dok se Lillian nadala da Niall neće biti takav prema njoj. Tiho i što moguće sporije se spustala niz stepenice ne bi li se navikla na čudnu hladnoću koja joj je ledila nos. Šakama je snažno zgrabila rukave svoje jakne i zabila nokte u materijal ne bi li smanjila nervozu i hladnoću jer nije nosila rukavice.

I tada je skupila hrabrost i zakoračila u podrum. 

Vrata iza sebe je polako zatvorila i u hodniku stajala tako ukopana neko vreme. Sekunde su prolazile kao sati, Lillian je postajala sve svesnija da je iza vrata sa njene leve strane možda bio Niall sa još jednom žrtvom. Lillian je setno ubeđivala sebe kako je Niall prestao sa ubijanjem, ali strah je u njoj i dalje vladao.

Što pre počnem sa ovim, to ću pre završiti, podsetila je sebe i konačno napravila prvi korak. 

Trudila se da bude što tiša, ali kao da u tom trenutku to nije bilo moguće. Svaki njen korak je bio tako glasan da je pomislila kako je Niall čuo. Pre nego da je pogledala u prostoriju za koju je pretpostavljala da je u njoj bio Niall, navalila se na zid i brojila do deset. 

Vrata pored nje su bila otvorena, ali Lilly nikada do sad nije osetila toliku količinu straha. Skoro svaki trenutak sa Niallom joj je prošao kroz glavu samo u tih deset sekundi. Tada je otvorila oči i čvrsto stisnula zube pre nego što je napravila  i poslednji korak.

U toj sekundi pogledala je u mračnu prostoriju ispred sebe i ugledala ono što je i očekivala.

Jasno je videla razvijeno Niallovo telo i njegovu crnu kabanicu sa koje su se cedile kapljice vode i padale glasno na pod. Niall tog puta nije nosio kapuljaču. Ona je tog trenutka otkrivala njegovu svetlu kosu lepo oblikovanu kako mu zaklanja vrat. Lillian ga nije pamtila sa tako dugom kosom.

Ovo je bio prvi put kako ga je videla bez kapuljače.

Samo je stajala nemo par trenutaka i posmatrala ga bez reči. Osećala se mnogo bolje i ispunjenije dok je bila u njegovom prisustvu. 

"Šta radiš ovde?", Lillian se trgla iz razmišljanja kad ju je Niall iznenadio iako je bio okrenut leđima. Njeno disanje se znatno ubrzalo do te mere da nije uspela da ga smiri. "Pitao sam te nešto."

Zasmetao joj je njegov ton. Nije volela kad je tako pričao sa njom, osećala se kao da je višak. "J-Ja..."

"Lillian, ne želim više da te vidim.", i dalje se nije okretao ka njoj. "Nadam se da si razumela to."

''Ali Niall...'', započela je.

''Ne.'', Niall je prekinuo. ''Odlazi.'', govorio je bez imalo osećaja i dalje okrenutim leđima.

''Umm...'', Lillian je pokušala da mu se približi. Napravila je jedan sitni i nesigurni korak prema Niallu i za par trenutaka mu je bila dosta bliže. ''Zašto mi jednostavno sve ne ispričaš? Biće ti lakše ukoliko to podeliš sa nekim.''