The Hatchetman | Niall Horan

IX

Ovde ću da napišem (jer ću posle da zaboravim) da obavezno pročitate priču ''Hall Of Fame'', koju piše AddictedR5er. Devojka predobro piše, u to budite sigurni. Priča je jedna od mojih omiljenih. Nećete se pokajati ako je pročitate. Tek je počela da piše, pa bi joj malo podrške dobro došlo...

***

U času kada krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.

***

'Moji večeras ne rade, pa se pitaju da li bi želeo da dođeš na večeru?'

'Naravno. Nije loša ideja, dušo.'

'Radujem se. :) Poslaću ti u koliko sati bi trebao doći.'

'Vidimo se. :*'

''Hawkins!'', Lillian zbunjeno i uplašeno podigne pogled ka nastavnici književnosti. Ta vitka žena sa naočarima, gledala ju je ispod oka kao da je počinila prekršaj. I jeste, učinila je. Koristila je telefon na sred časa i dopisivala se sa Robinom.

''Da?'', nesigurno postavi.

''Dobićeš kaznu Lillian, ukoliko ne budeš odložila telefon na mesto.'', nastavnica zapreti.

''Ali ja sam samo...''

''Ne želim da čujem.'', upozori je. ''Vidimo se na kaznenoj.'', nastavnica joj uputi jedan zlobni pogled i osmehnu joj se bezobrazno. Lillian je bila zbunjena ovom situacijom. Ovakve stvari su joj se retko kad dešavale. Celo odeljenje je gledalo u nju, osećala se poniženo.

''Ali...'', njene reči prekinu zvono za kraj časa. Duboko izdahnu kada su svi učenici izleteli iz prostorije. Sada je morala ići na kaznenu nastavu. Pretpostavila je da će morati da čisti sa ostalim učenicima salu za fizičko. Namrštila se na samu pomisao znojavih košarkaša.

Pogled joj se na trenutak susrete sa Doninim i ona izgubljeno samo nastavi da gleda u nju. Dona ju je mogla ubiti pogledom. Od sinoćnog incidenta, Lillian je na nju drugačije gledala. Dona je u svojim očima imala neki blesak tuge i uplašenosti. Nosila je maramu preko svog vrata kako bi sakrila ožiljak od sinoć. Nisu razgovarale danas. Lillian se plašila da započne razgovor, Dona bi veoma lako mogla da prijavi Nialla policiji.

Lillian se trgnu iz svojih misli, krenu da sakuplja stvari, a zatim se uputi na hodnik žurno izlazeći iz prazne učionice. Nije želela da zakasni na kaznenu nastavu. Ovo je bila njena druga kaznena nastava do sada, Lillian je bila jedna od onih isuviše povučenih devojaka za tako nešto.

Taj prvi put se desio iste te godine. Lillian je zakasnila zajedno sa Donom na čas istorije. Istoričar je važio za jednog od najstrožijih nastavnika u školi. Bio je gori čak i od nastavnice književnosti. Lillian nije baš želela da se priseća tog dana kada je sa Donom upala u odeljenje na sred časa i zaradila kaznu zbog Doninog raspravljanja sa nastavnikom. Ali je morala da prizna da su njih dve o tom konfliktu neprestano pričale i smejale se svakog puta kada bi se setile izraza lica istoričara u toku svađe.

I eto, Lillian je i dalje razmišljala o Doni. Prisetila se tog dana, a zatim su joj se krenule nizati u glavi i ostale scene. Poput fotografija, Lillian se prisećala njihov zajedničkih trenutaka i svih smešnih dogodovština i smicalica, raznih nevolja u koje su njih dve upadale. Možda će to sad ostati samo lepe uspomene, Dona možda više nikada neće želeti da progovori sa njom.

Nakon Doninog saznanja da se Lillian druži sa "bolesnikom", Lillian je želela da izbegne izlaženje riziku i Niallovoj prijavi. Slika Nialla iza rešetaka je u njenom srcu izazivala bol, to je bilo nešto što je najmanje želela. Sve što je sada htela, bio je razgovor sa Niallom i odvikavanje od počinjavanja zločina. Pomoćiće mu, pa makar i bez njegovog znanja.