The Hatchetman | Niall Horan

IV

Bilo je to nešto poput zavisti. Toga se nije mogao osloboditi.

***

Trenutak njene slabosti i nepažnje je bio dobro iskorišćen. Lillian je pala u ruke zastrašujućeg ubice. Bila je upozorena na to, ali ova situacija koja se desila samo u jednom deliću sekunde, potpuno se otela kontroli.

Nije znala gde se nalazi. Njegova snažna šaka je bila preko njenih usta, dok joj je govorio da ćuti i bude mirna. Oči su joj mahinalno lutale njegovim licem. Tačnije, po nosu, usnama i obrazima. Nije mu mogla videti oči, to je bio najveći problem.

Imala je osećaj da se nije mogla pomaknuti. To snažno i razvijeno telo ju je sve više guralo ka zidu. Bio je ceo naslonjen na nju, dok su njene noge polako otkazivale. Imala je osećaj da će pasti. Sa saznanjem da je poznati zločinac ispred nje, vrtelo joj se u glavi. Nije mogla zaustaviti svoje ubrzano disanje, njegov lik je bio nešto što joj nije moglo izaći iz glave.

"Budi tiha.", čovek joj kroz šapat zapreti i prisloni još više svoje telo na njeno.

"Pa bila je tačno ovde Nick! I ti si je video."

"Murphy, samo ti se učinilo. Okani se toga."

Lillianine krupne zelene oči su lutale preko njegovog lica bez prestanka. Posmatrala je svaku njegovu crtu lica ponaosob i trudila se da što bolje zapamti i upije njegov lik. Pomislila je kako će ako se bude spasila uspeti da opiše njegov fizički izgled. Ako se uopšte budem spasila, Lillian pesimično pomisli i ispusti neki čudni zvuk u njegovu šaku. Niko nije mogao čuti njeno zapomaganje. Ali je zato ona mogla čuti dva policijska službenika koja su uveliko raspravljala o njoj.

"Ućuti.", zareži joj na uho i ona se ukopa u mestu. Iz ugla jednog oka, promoli se sitna suza i ona je pusti da sklizne tako što snažno zaklopi oči.

Prignječena na hladan zid, imala je osećaj kao da je mrtva iznutra. Kroz glavu joj prođe mala sestra, prijatelji, Robin... Šta će biti sa njom ukoliko ne preživi? Šta ako je ubije? Nije razumela zašto je taj čovek ubijao ljude sa tolikim zadovoljstvom. Zar je to bilo nešto posebno? Ko bi njega razumeo... Ubijao bi samo tako one nevine i nedužne žene. Bolesnik.

Kada nije više čula razgovor dva policajca, pomislila je kako će je pustiti. Proverila je prostor na kome su se nalazili i krenula u potragu za sekirom. Kada je nije našla, odahnula je i odlučila da se da u beg. Međutim, izgleda da je ubica imao drugačije planove za nju.

Lillian je pokušavala da se otrgne iz njegovog jakog stiska i zove pomoć, ali je Sekira-čovek pretekao. Osetila je samo tup udarac u glavu i to je bio kraj. Lillian pade u nesvesticu. Čovek je zadrža i krenu sa njom u tamu, u nepoznatom pravcu...

***

Tišina je bila oko nje. Potpuni mrak. Ubica. Sve njene slabosti na jednom mestu.

Otvorila je oči, ali je i dalje smatrala da sve to sanja. Sve to se činilo kao najgora noćna mora iz koje se želela probuditi. Lillian je imala izuzetno jak bol u glavi, oči je jedva uspela da otvori. Pokušala je da se podigne na laktove i pogleda gde se nalazi. Međutim to joj nije uspevalo. Njeni zglobovi su bili čvrsto stegnuti nekim kaišem da se nije mogla maknuti sa mesta.

"Bolje ti je da budeš mirna.", muški glas se prolomi kroz sobu i njeno telo se zaledi. Na taj glas se istog trena ukočila i kao da joj je dah nestao. Nikada pre u životu nije bila toliko uplašena. Setila se poslednjeg čega se sećala i u misli joj je došao on - ubica.

Napravila je ogromnu grešku jer je krenula da paniči i viče.

Njeno telo se bez prestanka podizalo sa neravne površine na kojoj je ležala, dok je želela da se oslobodi i pobegne. Niz njeno lice su pljuštale suze, a iz ustiju su izlazili nekontrolisani jecaji. Glasno je plakala, njen život je bio u opasnosti. Mogla ga je lako izgubiti.