Život nam nudi novu šansu

2.

,,Nemaš pojma koliko je čudno hodati ovim ulicama i pored ljudi koji me ni ne primećuju." Veselo je govorio Oskar ideći pored Gerde koja je uhvatila sprint. ,,Zamisli, oni me čak ni ne vide!"
Zaustavila se kod semafora čekajući da krene zeleno svetlo za pešake. Poželela je da je gluva i da ne može da čuje njegov glas. Uveravala je sebe da joj je sve u glavi. On je nastavljao s pričom praveći se da ne vodi zapravo monolog.
,,Ali nema veze, nešto me je poslalo ka tebi i izgleda da si jedina koja me može videti."
Kada joj je spustio ruku na rame skočila je uvis vrisnuvši na sav glas. Razrogačila je oči kada se oglasila sirena automobila koji je tik proleteo pored nje velikom brzinom. Čula je nerazgovetno psovanje vozača. Život joj je proleteo pred očima. Zadihano se stajala i držala se za ruku koja ju je snažno stezala. Pogledala je u Oskara. Da je nije vratio, sada bi bila na drugoj strani ulice sa smrskanim kostima i obilno krvarila. Kako ga njena mama nije videla? Njegov dodir... tako je stvaran i čvrst. Uzela je njegovu ruku i posmatrala je par sekundi.
,,Šta si ti?" Upitala ga je.
,,Ne znam. Valjda duh. Tako nešto."
,,Ali nisi umro..."
,,Nisam."
Nepoverljivo ga je pogledala i ispravila se. Par ljudi sa druge strane ulice gledali su je kao da je izbezumljena. Oni ne vide ono što vidi ona... oni misle da je luda i da priča sama sa sobom. Uspaničila se i prošla što brže pored njih. Osetila je par očiju na leđima i šuškanje iza sebe.
,,Pa ja poznajem te ljude iz viđenja..." Zajaukala je i sklopila ruke preko očiju. ,,Uf Oskare, uf!"
,,Mogla bi makar da mi se zahvališ što sam te spasao."
,,Pa ti si me i uplašio!"
,,Pa dobro... imaš pravo." Pogledao je oko sebe. ,,Tu ti je mek. Kuda si se uopšte uputila?" Pratio je njen korak i išao pored nje. Morala je prvo da proveri da li ima nekog pored njih pre nego što progovori.
,,Uzeću nešto za poneti, a onda idem da se uverim da li si stvarno živ."
,,Ne veruješ mi?"
,,Ne. Ništa od ovoga nije normalno."
Morao je da se složi s njom.
Čekao ju je ispred na klupi dok je bila u restoranu. Imala je prave argumente da mu ne poveruje uopšte. Ni on ne bi verovao ni u šta kada bi bio na njenom mestu. Štaviše, verovatno bi još gore sve podneo od nje znajući svoj temperament.
Analizirao ju je od glave do pete kada je izašla iz restorana: imala je mrki pogled, napet izraz lica i stav takođe. Koraci su joj bili veliki; primetio je to i dok su hodali-ima brz hod i kada ne pokušava da pobegne od njega. Stavila je kapuljaču duksa na glavu i stala ispred njega držeći malu kesu s hranom.
,,Da li ti jedeš?" Upitala ga je odmeravajući mu lice.
,,Za divno čudo-da, jedem."
,,Šteta, nisam uzela ništa za tebe."
Krajičak usne mu je zaigrao. ,,Ne brini za mene, već sam doručkovao nešto iz tvog frižidera."
,,Zašto me ovo nije iznenadilo?" Hladno je pitala i sela pored njega na klupu. Stavila je jednu slušalicu u uho pre nego što je počela da jede. ,,Ljudi će makar misliti da pričam s nekim a ne sama sa sobom."
,,Dobra metoda."
,,Ma da."
Gladno je gledao u čizburger koji je progutala za par sekundi. S knedlom u grlu ju je gledao kako ispija malu koka kolu. ,,Mogla si makar da me pitaš da li nešto želim." Oči su mu se zaustavile na mrlju od kečapa na njenoj bradi.
Gerda je izvila obrvu i skupila usne. ,,Izvini, nisam znala da sam za jednu noć postala Crveni krst za duhove."
,,Mnogo si smešna." Rekao je zajedljivo i zabacio glavu unazad te mu je kapuljača skliznula s glave i crna razbarušena kosa je poletela na različite strane. Gerda je odmerila njegove oštre crte lica i učinio joj se nestvarnim. Na slici koju je objavila štampa izgleda dosta drugačije. I koliko god da ga je viđala u prolazu, nikada mu nije bila ovoliko blizu.
,,Jako si lep."
Okrenuo je glavu prema njoj i osmehnuo se. ,,Nisi moj tip, Gerda."
Duboko je uzdahnula i izvila uglove usana. ,,Čak se ni duhovima ne dopadam."
,,Ja sam stvaran... mislim... ne sada... ali uglavnom jesam." Frknuo je i ustao. ,,Shvatila si šta sam hteo da kažem."
,,Otprilike, da."
,,Zaključak je da mi se prosto ne dopadaš."
,,Samo sam pohvalila tvoj izgled." Bacila je otpatke u kantu i, prošavši pored njega ga je potapšala po ramenu. ,,Nikad ne bih rekla da imaš toliko samopouzdanja za nekog ko je pokušao da se ubije." Dodala je s podmuklim smehom. Oči su mu se smračile.
,,Ne znaš ti ništa."
,,Ne znam, i ne želim da znam. Samo me interesuje da li si živ. To je sve."