,,Ne znam da li je do toga kako se danas osećam, ali ovaj dan mi je trajao mnogo duže od jučerašnjeg." Gerda je pomno gledala u zvezde ležeći na krovu. Oskar je bio u poluležećem položaju i umesto zvezda, gledao je na upaljeno svetlo jednog stana susedne zgrade. Gledao je u prozor svoje sobe. Roletne još nisu bile spuštene. Video je majku kako sedi na krevetu u njegovoj sobi, i potom mu se vid zamaglio od suza koje su počele da mu naviru u zelenim očima.
,,Svaki dan mi je previše dug otkako sam napravio onu glupost."
,,Pa kad si budala."
,,Jesam." Progutao je knedlu napravivši kratku pauzu. ,,Da mogu da vratim vreme... da mogu samo da se vratim na trenutak pre nego što sam dohvatio oštricu i s njom dotakao kožu, tu bi zaustavio sve... ili kada bih se u ovom obliku pojavio pred Oskarom od pre šest dana i rekao mu da se ništa neće promeniti time što je napravio. Samo sam pogoršao sve. Mrzim sebe."
,,A evo zašto mrzimo ljude. Svaki put kada to govorimo, pitanje je koga to zapravo mrzimo: druge ili nas?"
,,Ah, Gerda, da li sada filozofiraš?"
,,Kada god počnem o nečemu da pričam ti mi govoriš na isti način. Samo razgovaram sa tobom istim jezikom kojim ti govoriš."
,,Ti si tako.... tako naopaka."
,,Ti si naopak."
,,Nisam."
,,Jesi. Baš si čudan."
,,Stvarno? Meni govoriš Gerda?"
Ona se nasmeši i pogleda ga. ,,Ja bar imam prijatelje za razliku od tebe."
,,Zašto misliš da ih nemam?"
,,Niko ti ne dolazi. Niko te čak ne posećuje u bolnici."
On prevrne očima te joj se približi. ,,Ako te toliko zanima ljudi dolaze da me obilaze. A najbolji drug... on nije tu. Mama mu nije ništa javila."
,,Zašto?" Gerda mu je uputila zbunjen pogled te se podigla na laktove.
Pomalo iznerviran, nadneo se nad njom i odmerio joj lice. ,,Zato što je otputovao u Grčku, ima utakmicu. Znam ga godinama, a zna i mene, i ne bih voleo da propusti nešto što mu najviše na svetu znači samo zbog toga što sam u komi."
,,Samo? Kako možeš da se ne čuješ sa najboljim drugom šest dana?"
Oskar, vidno iznerviran, skupi usne još više te primakne lice bliže njenom. ,,Možemo da se ne čujemo godinama, ali kada se budemo videli, biće isto kao i dana kada smo se poslednji put rastali."
Gerda oseti kako crveni od njegove blizine. Desni lakat joj je skliznuo te se vratila u isti položaj u kojem je ležala, moleći se višim silama da joj se više nijednom ne primakne.
,,Ako se budete videli..." Znala je da bi joj teško palo kada ne bi izustila tako nešto. Oskarovo lice se opustilo te se podigao i prišao ogradi.
,,Nisam puno naškodio sebi. Vratiću se sigurno, što znači da neću moći više ovako da se pojavljujem pred tobom."
,,Onda jedva čekam taj dan."
,,Smaram li te?" Okrenuo se i mrko je pogledao. Njegov pogled, prošao joj je kroz dušu, srce i ostale unutrašnje organe. Osećala je da joj se uvlači u mozak. Ni o čemu nije razmišljala osim o njemu.
,,Ne. Zabavno mi je s tobom."
,,Ni ti nisi loša..." Jedva je izustio.
Ustala je s betona i otresla pršljavštinu s duksa. ,,Nisam loša? Priznaj da ti je zanimljivo sa mnom."
,,Nije toliko."
,,Da nije, onda me ne bi trpeo."
Nabacio je sitan kez i spustio glavu kao uhvaćen na delu.
,,Znala sam da sam u pravu."
,,Nisi." Oprezno je porekao Gerdinu tvrdnju te je prošao pored nje.
,,Lažeš sebe samo."
,,Vidimo se sutra, Gerda." Prošao je kroz vrata i nestao iz njenog vidika.
YOU ARE READING
Život nam nudi novu šansu
Fantasy"Zašto sve uvek mora da počne ovde?" Sve je počelo na krovu. Sedela je na ivici zgrade i gledala zvezde, zamišljajući da je ona najsjajnija-osoba koju je najviše volela. Obraćala se toj zvezdi svake noći. Gledala je kako se svetla u stanovima susedn...
