Život nam nudi novu šansu

7.

Ušavši u polupraznu učionicu, Gerda je glasno pozdravila prisutne i sela u drugu klupu do zida. Sve tri godine u srednjoj školi bila je neutralna i uvek je ostavljala dobar utisak o sebi. Nije se mešala ni u kakve svađe između ostalih, ali nije ni ćutala kada god bi mogla nešto da ubaci a da se to nje tiče. Odmah se dohvatila telefona i počela da lista objave na Instagramu.
,,Mislim da drugi očekuju da pričaš s njima. Što si asocijalna?"
Nervozno je podigla glavu i prekorila Oskara pogledom. ,,Umukni sada. Samo nemoj da pričaš dok sam u školi." Tiho je promumlala, te se okrenula da bi se uverila da je niko nije čuo a ni video da priča sama sa sobom. Devojka iza nje ju je gledala sa smeškom na licu.
,,Jedva čekam da se završi današnji dan." Rekla je lenjo Tamara.
,,I ja isto. Odbrojavam dane do kraja godine."
,,Za danas ništa nismo imali, zar ne?"
Gerda odmahne glavom. ,,Valjda ne." Osmehnula se Tamari te se okrenula i leđima se oslonila na zid.
,,Kakve su ti ocene?" Upitao je Oskar. Premestio se na mesto pored nje te se okrenuo prema Gerdi. Ona je ušla u elektronski dnevnik te je spustila telefon na sto i počela da lista sve ocene.
,,Mislio sam da su mnogo gore."
Ona izvije obrvu. ,,Zbog?"
,,Izgledaš kao neko ko ne mari o školi."
,,Marim. Samo sam umorna od pritiska koji mi zadaju profesori gurajući svaki predmet ispred drugog."
,,Pa to je kod svakog."
,,Onda ne pravi pretpostavke o meni. Uglavnom nisu tačne." Odbrusila je Gerda i konačno se lepo namestila u stolici kada je profesor ušao u učionicu. Prvi čas je bio biologija. Nije bila veliki ljubitelj tog predmeta ali nije da joj nije bio zanimljiv. Profesor je bio problem za sve.
,,Ostavljam te zasad. Idem da vidim u kakvom mi je stanju telo."
,,Možeš i da se ne vraćaš što se mene tiče."
Oskar se naglas nasmejao i stao nasred učionice. ,,Samo se ti nadaj."

Poslala joj je desetak poruka. Zvala ju je nekoliko puta. Iskre i dalje nije bilo. Prazna stolica pored Gerde značilo je oslonac za njene noge tokom školskog dana i da njena drugarica iz klupe neće biti tu. Niko nije znao gde se nalazi. Na kraju, najviše zbog zainteresovanosti, Gerda je izašla u školsko dvorište tokom odmora i pozvala Alberta. Odmah joj se javio i potvrdio da je Iskra s njim i da je ostavila telefon kod kuće jer je bio prazan. Ovo je ličilo na Iskru. Kada god joj se ne bi išlo u školu, odsustvovala bi sa časova; ili kada nešto ne bi naučila, pa ili kada bi se našao neki dečko sa kojim može da se ne dosađuje dok joj časovi traju. Nije ništa više pitala, samo se nadala da Albert nije prva smena i da ne preskače časove zbog nje.
,,Evo je naša slomljena Ger." U trenutku joj se podigao pritisak od tog tako poznatog glasa koji joj zvoca nad uvetom poslednjih tri dana.
,,Nisam slomljena."
,,Priznaj." Seo je pored nje. ,,Ne želiš da oni budu zajedno."
,,Ne želim. Jesi li sad srećan?"
,,Zar ti to nije dobra drugarica?"
Prostrelila ga je pogledom. ,,Ne. Ove godine smo počele da sedimo zajedno iz nepoznatog razloga. Verovatno otkad sam joj rekla da se Albert interesuje za nju."
,,Ljubomorna si."
,,Na neki način. Više bih bila srećna da je sa nekim ko je dobar."
Oskar se nasmejao i zapiljio u Gerdino lice. ,,Sa tobom?"
,,Ne." Gerda je osetila kako crveni sve više. ,,Ne bih volela da budemo zajedno."
,,Zar ti se ne sviđa?"
Oglasilo se školsko zvono te su istovremeno ustali sa klupe. ,,Vidiš li, to je jako čudno... sviđa mi se dugo ali ne bih nikada bila sa njim."
,,Onda ti se ne sviđa. Samo ti se očigledno niko drugi nije dopadao osim njega, te je postao navika. Ako već ne bi bila s njim onda ti se ne sviđa."
,,Sviđa mi se."
,,Ne. Samo zavaravaš sebe."
Zaustavila se opet i pogledala ga.
,,Možda, ljubavni ekspertu. Možda mi se sviđa da zavaravam sebe godinama. Baš zanimljivo, zar ne? Da ovo ne može da prestane kad god ja to poželim."
Oskar joj je prišao i spustio glavu, približivši lice njenom.
,,Sve je na nama. Pronađi novu zanimaciju, možda tada prestaneš da lažno tuguješ za nekim ko nikad nije bio tvoj."